Кју Клукс Клан је данас злогласно име али није тако било и када је вођена од стране генерала југа, Натаниела Бредфорда Фореста. Када је створен, намена је била заштита удовица и породица погинулих војника Конфедерације од тзв карпетбагера- пљачкаша и насилника који су дошли на југ под заштитом војске севера. Убиства црнаца или како их данас зову афроамериканци, је било побочно дејство, јер су неки ослобођени црнци заједно са карпетбегерима кренули у пљачке.
Споменик генералу Форесту у Мемфису, држава Тенеси, уклоњен 20. децембра 2017.
Након завршеног рата између севера и југа, бивши робови су се нашли у прилично незавидној ситуацији. Године 1865. на дело је ступио члан Устава САД који на целом простору САД забрањује ропство. Али у стварности, укидање ропства није донело црнцима ништа јер су и даље били неравноправни са белцима и то се види до данас. Има неко неписано правило да црни и белци на југу могу да живе заједно, једно поред других али да црнци не могу да напредују док на северу могу да напредују колико желе али да не живе заједно са белцима. Зато на северу има црначких четврти.
Дакле, након ослобађања од ропства, власници имања су просто отерали црне са свог имања са којег су одлазили без дословно икакве имовине. А ту већ није било ничег незаконитог. У најбољем случају бивши робови су могли да се врате својим бившим власницима у потрази за послом. Ако пак не успеју, били су принуђени да лутају у потрази за послом, храном, смештајом. У исто то време у САД се уводи закон којим се скитање забрањује (бескућништво, лутање). То је довело ни до чега другог него до раста црначког преступништва које је један од разлога за оснивање Кју Клукл Клан организације а који је од 1877. године допуњен слободним судом, линчем. Тај линч је остао један од основни начин разрачунавања са црнцима у САД све до друге половине двадесетог века.
Ови горе поменути карпетбагери су белци, који су дошли са севера. Назив потиче од платнене торбе коју су носили и тада је то био нормалан назив али је данас то погрдан назив. Они долазе доле након закона о реконструкцији југа из 1867. године. А та реконструција се сводила на грабеж имовине богатих на југу или уопште имовине јужњака која није брањена или је привремено напуштена. Биле су и карикатуре из тог доба како карпетбегер иде са препуном торбом на леђима. Део тих грабљиваца се кретао југом заједно са бившим робовима а док су други сналажљивији, постали преко политичких полуга, разни функционери на југу и то преко републиканске партије. И многи од њих постадоше у тој реконструкцији југа, гувернери држава. Након избора Ратерфорда Хејса за председника (1876-1880), и постављања 1877. месне власти на југу, утицај тих карпетбегера је знатно смањен. Жалбе на њих су биле бескорисне јер су били под заштитом севера.
Генерал Форест на слици Џона Пола Стрејна
Нешто се морало предузети тако да у мају 1866. у месту Павласки у Тенесију, судија Томај Ј. Џонс и шест ветерана војске Конфедерације одлучују да оснују тајну организацију “Витези капуљаче” а то је и обележено спомен таблом на згради месног суда. Чланови првог Кју Клукс Клана су били Макорд, Лестер, Кенеди, Кроу, Џонс и Рид. Назив је предложио Рид, а назив потиче од латинског cucullus, капуљача. Та капуљача је требала да има сакрије лица, унесе страх код грабитеља и донесе уважавање и утеху онима које су штитили.
Они су штитили породице својих погинулих сабораца. Посебно су посвећивали пажњу заштити удовица и сирочади. Свако ко би на неки начин оскрнавио незаштићеног, суочио би се са овом организацијом. У почетку су обилазили и опомињали али ако се особа не би поправила и исправила грешке, долазило би до посете која би била последња. Након упозорења ови “торбари” би се покупили и побегли али било је и тих недоказаних који су остајали са својим навикама и они би јако брзо завршили.
Витези капуљаче није била једина добровољна организација те врсте, било их је још као што су “Људи правосуђа”, “Бледолики”, “Заштитници Уставног Савеза”, “Орден беле руже”. Али по учинку и броју убистава, све оне заједно нису могли да се пореде са Витезима капуљаче.
Са белцима “торбарима” се Витези капуљаче некако и обрачунао али остале су и даље хорде слободних црнаца. Ослобођених али без имања, без одређених знања, школе, дословно без ичега. Док су били робови, имали су храну, одећу, смештај а сад су били препуштени сами себи. Природно, југ су преплавили преступи црнаца, бивших робова. Са друге стране, о њима нико није ни бринуо, поготово “ослободиоци” са запада па су ту брзо наступа Витези капуљаче са својим решењем и постоје гласине да је доста тих црнаца послато у Европу.
“Мери Ен”, слика уметника Џон Пол Стејна приказује Натана Фореста и Маргарет ЕН Монтгомери у Хернанеду, Мисисипи, август 1845. године.
За време постојања Витези капуљаче, од 1866. па до 1871., није забележен ни један чин напада на жену, било да је белкиња или црнкиња, јер је код бивших војника а чланова Витеза капуљаче, постојао неки кодекс понашања, који се доста разликовао од грађанског. И тако 1871. године, генерал Форест званично распушта Витезе капуљаче. “Торбари” су тада већ нестајали као класа а преступништво међу црнцима је доста смањено. Ипак, у свести американаца је остао дубок траг о ноћним заштитницима слабих и обесправљених а што је касније утицало и на појаву културе суперјунака, са маскама на лицу, плаштовима, који су чинили добра дела зарад обичног народа.