Спаљивање мртвих или по савременом кремирање, је део наше древне историје и кроз добар део прошлости, наши су тако слати на “онај свет”. Доласком хришћанства на наше просторе, тај обичај је у потпуности нестао. Ипак је остао обичај спаљивања мртвих и то је било углавном након смрти током неких епидемија. У данашње време, кремација је део слободног избора и многи у Европи изаберу да тако заврше свој пут на овој планети. Међутим, разна савремена дешавања показују све већу потребу за овим типом “сахрањивања”. У локалним вестима из Русије сам недавно нашао да више нема места на гробљима и да се убрзано праве нова а нерадо се указује и на прилично повећану смртност међу становништвом. Дакле већ има тешкоћа са простором за сахрањивање и у Русији већ неко време раде и покретни крематоријуми. Крематоријуми су дошли у жижу занимања за време ковидобеснила које еј кренуло 2020. и тадашњи подаци из неких места у Немачкој су показали да је за 1600% скочила потражња за крематоријумима и да се чекало по месец дана на ред за спаљивање.
Покретни кремотаријум из Русије, постављен на камион. Има и мањих варијанти.
Хоће ли опет требати? Јако могуће. Не само због пренасељености већ и зато јер и даље постоји опасност од избијања неке епидемије а међународна здраствена секта не пропушта прилику да плаши народ о новим милионским жртвама које прете. Да није та претња или упозорење показује и неколико вести од пре само пар дана:
Колера у Турској, а пре тога је била у неким другим земљама:
https://t.me/letletletwarplanes/86580
Виетнам, свињски грип, који већ хара по Србији а пре тога био у неким суседним земљама:
https://t.me/letletletwarplanes/86656
Стратус вирус у Русији, дошао са запада, ако се не варам из Британије, тамо су га први приметили:
https://t.me/letletletwarplanes/86664
Чикунгунски вирус по Европи, њега већ неко време помињу:
https://t.me/letletletwarplanes/86701
https://t.me/letletletwarplanes/86742
Конструкција је врло једноставна и мајстор вариоц и мајстор за шамотне пећи лако завршавају једну оваку комору.
Изгледа да се ближи оно време које је неки наш монах описао речима- да попови неће стићи да сахрањују људе коликом ће брзином они умирати. Па ако они не могу да стигну, има и ту решење а то су крематоријуми. Данас су они узнапредовали и као гориво користе не само дрва као некад већ и течна горива, гас а има и модела који спаљују високонапонском струјом.
Шематски приказ крематоријума.
Крематоријуми су коморе, обично обложене ватросталном опеком, у којима се спаљују биолошки објекти. То могу бити мртве животиње и наравно људи. Након спаљивања одрасле особе, остаје неких 4 до 4.5 литра праха. Наравно, то није све од самог покојника, ту има и делова праха од рецимо сандука у којем је био. Потребно време за поптуно кремирање је од 80 до 120 минута а температуре унутра се крећу од 872 па до 1092 степени Целзијусових. За те потребе се потроши негде преко сто литра течног горива а ако ради на гас, онда је нека просечна потрошња око 25 кубна метра гаса на сат. Сам крематоријум има своје коморе где кружи врео ваздух ради што бољег радног учинка. Мало је необично искуство али дешава се да кости особа које су умрле од тешке болести, као на пример рак, не могу да изгоре скроз па њих онда додатно мељу у прах. Знамо сви да је највећи део човековог тела вода па су зидови крематоријума обложени слојем који одводи воду. Тако плућа се састоје од 79% воде, јетра од 74%, бубрези и мозак од 81%.
Данас постоји доста произвођача опреме за крематоријуме, како у Европи а тако и по другим континентима. Све више на тржишту долазе крематоријуми који раде искључиво на струју и који се рачунају као најпогоднији за околину и један је приказан на видео снимку изнад. У Британији све више уграђују на издувне цеви из комора, посебне филтере да би се спречило ширење могућих отровних једињења које могу да настану сагоревањем тела. Производња крематоријума није нова и ево овде вам прилажем совјетску књигу из 1921. године где су веома добро описани крематоријуми и лако из ње можете и сами да урадите. Тако да пратећи сва дешавања у свету, ово може да буде јако корисно занимање. У економском смислу је много јефтиније јер и не захтева куповину сандука, подизање гроба (плоча, споменик), плаћање гробног места па се и тај део приче може узети у озбиљно разматрање, бар оним који се баве тржишним оглашавањем.