Открића у пећини Шанидар из темеља мењају сазнања како о кулинарству а тако и о хлебу. Ту су пре много десетина хиљада година живели Ненадреталци. Та пећина се налази у Ираку а истраживање је вршено од стране Универзитета у Ливерпулу.
Улаз у пећину Шанидар
И како стоје ствари, они су први који су уопште пекли/кували храну до сада познати. И та јела нису била једноставна по саставу. У тој пећини су нађени и истражени остаци стари 70.000 година, када су ту живели Неандерталци, па све до остатака старих 40.000 када су ту већ живели преци савременог човека. Истраживања су показала да се исхрана није састојала само од животиња већ и од разноврсног растиња. Да би храну учинили прихватљивијом, они су је потапали и туцали.
Остаци хлеба из Шанидара под микроскопом
Проучавање састава хране упућује да је укус био важан у исхрани од својих самих почетака. За тај укус су у смесу за хлеба додавали разно дивље семење и махунарке али је било ту и лековитих трава. Махунарке које су кориштене су сочиво, грахорица, плави грашак и пољска горушица.” Истраживачи су се потрудили да ураде хлеб као што је нађен у Шанидару и оно што је урађено личи на погачу или тортиљу врло лепог укуса. Већина очуваног материјала садржи те биљке. Истраживачи претпостављају да су неандерталци користили лековито биље у медицинске сврхе, не само ради укуса. Биљке које су користили је хајдучка трава, коситерница, старачац и различак. У Шпанији је на тамошњим узорцима остатака хране осим тога нађени и остаци камилице (налазиште El Sidrón). А јечам је био основни састојак тог хлеба.
Место ископавања у Шанидару
Није тачно разјашњено како је та смеса тачно спремана. На месту налазишта је препознато нешто што би личило на древну пећ. Маса за хлеб је обликована као погачице и стављана уз ватру на неку подлогу и то су највероватније биле равне површине камена. Има доказа да су неки од тих хлебова спремани у животиеским изнутрицама као што је желудачна кеса али и умотано у лишће. Вероватно је било додавано и нешто масти или меса у те смесе па тако имамо и прве пите на свету. Најзанимљивије је да су такве смесе нађене од Ирака преко Израела па до Шпаније што указује на једну велику културу која је ту живела.
Ако вам је тема занимљива, онда могу да препоручим да прочитате следеће ствари- истраживање објављено на универзитету Кембриџ; званични сајт налазишта у Шанидару и мало путописан осврт на Шанидар.