Данас се многи хватају за Др. Николу Теслу и његове ванвременске изуме и често помињу и Теслине уређаје за лечење. У стварности он је врло мало уређаја за лечење сам урадио, углавном је саветовао друге како да ураде. Тако су настали у прво време уређају Дарсоновала а касније осцилатор Лаковског. И то је у већини случајева било дељење података о искуствима његових испитивања које су биле намењене за скроз друге потребе. Један од уређаја који је баш Др. Никола Тесла урадио и испитивао је био његов „хладни пламен“. Та испитивања је спроводио у својој лабораторији у Колорадо Спрингсу а која је користила хиљаде коњских снага погона да би се испитивања спроводила. Стајало би се на металној плочи и водило рачуна да ни једна варница не оде негде са тела особа. Изолација је била јако важна у том случају. Сам Тесла је говорио да људско тело има велики капацитет као и способност да ту ускладиштену енергију исијава у околни простор. Због великог електричног набоја особа се није баш најудобније осећала. Струја је грејала крв и крвне судове, то би дизало телесну температуру па се излагање том уређају сводило на најмању могућу меру. Имајте у виду да разлику од данашњих „Теслиних“ уређаја који користе неке вате (од 5 па до 300), ови уређаји су радили на киловатима. За време стајања на плочи „хладног пламена“, варнице су избијале из људског тела, а највише из ушију, лактове, колена, кукова, зглобова. Избијале су муње чак до три метра у даљину уз праскајуће пуцкетајуће звуке. Пошто су струје биле високофреквентне, тело није задобијало никакве опекотине. Коса се подизала у ваздух исто као електростатичке машине фан Грајфа.
Уредник часописа у коме је објављен чланак о Теслином хладном пламену, Џозеф Краус, испробава варијанту уређаја при мањој снази од само једног киловата.
То све знамо захваљујући часопису „Електрикал експериментер“ и аутору чланка Х. Гернсбеку, за кога је ово све поновљено касније, 1919., године када је позван у Теслину лабораторију „Electrical Testing Laboratories of New York”. За прву пробу је кориштен зец и напон од 500.000 волти. Кориштена снага је била пет киловата и при првом удару зека је одскочио а варнице су севала са предела изнад очију и ушију. Сада су металну плочу мало овлажили и зека је враћен ту. Сада је било много успешније, зека је опуштено ту боравио тих двадесет секунди и примио у себе двадесет киловата енергије при напону од 500.000 волти. Варнице до метар ипо су севали са зекиних леђа, ушију и изнад очију. У следећој проби су зеки навлажили и предео изнад очију па су у следећем „варничењу“ имали прилику да гледају како зека сасвим лепо ужива док напон бије кроз њега.
Зајка која је кориштена за испитивање 1919. Године
Аутор чланка је желео да се сада то исто уради са човеком али је особље лабораторије то одбило, објашњавајући недовољном снагом да се то изведе. Ипак је нешто урађено са другим сличним уређајем и далеко мањом снагом и то је ова прва фотографија овде. Он није осетио ништа лоше, биле су то пријатне сензације. Ради бољег пријањана, подлога је била навлажена сланом водом. Др. Никола Тесла је рекао да ако би такви уређаји ушли у свакодневну кућну употребу, оно би омогућило савршено суво купање где би се са тела одстранила сва нечистоћа као и остаци суве мртве коже. Наравно, то је само део приче, уређај би имао велику благодет на здравље. Старе особе би се подмлађивале а младе би биле нешто агресивније. Посебна благодет се очекивала за здравље жена. Да би уређај радио на напону од 100.000 до 150.000 волти, требале су фреквенције од 15.000 до 500.000 Херца, а био је могућ рад и на мањим напонима, од 234.000 волти и фреквенцији од 51.000 Херца.
Муње и громови избијају из тела за време испитивања уређаја
Не зна се шта је било даље са тим уређајем, или је уништен или је завршио у нечијим рукама. Не верујем да је дошао у руке ових владара из сенке, јер ако погледате све њихове фотографије лица, види се итекака набораност, отромбољеност, крваве беоњаче, тамни подочњаци… све оно што са уређајем те врсте не би смели да имају. Тако да је питање где је уређај завршио, ако је уопште међу живим. Савремени истраживачи су пробали да ураде опет тај уређај али су добили нешто што јако пече и жари тело, ствара опекотине а нема плавичасте светлости које избија из очију. А било је и неких незгодних дешавања па је један такав уређај у Србији недавно уништен…
Ће видимо… нека искуства говоре о електро ударима на мањем напону који је треутно лечио људе од најтежих болести (рак епилепсија…), тако да ова Теслина замисао, и ако се не спроведе у изворном облику, урадиће се на други начин.