Пре неки дан сам се нешто мајао по интернету и налетим на неки видео на тему египатских пирамида. Сад поставили теорију да су оне служиле за чување жита. Замисао је занимљива и здрава али оне до сад познате просторије су ми некако недовољне за те потребе, осим ако није било за самог фараона. Али јесу постојале пирамиде за чување хране и оне су грађене у Русији. Било је сличних у Европи али нема података о употреби у “прехрамбене сврхе”.
Пирамида архитекте Лвова у Тверској области
Овде ћу да говорим о пирамиди коју је урадио Н.А. Лвов у селу Николскаја у Тверској губернији у 18. веку. Николај Александрович Лвов је био веома занимљива личност, свестран са својим знањима и уживао је наклоност царске породице. Био је самоуки архитект и данас има доста очуваних здања које је он пројектовао. Тврди се да је био и масон. Имао је прилику да путује у Холандију, Француску и Енглеску и управо је ту на свом путовању видео пирамиде и њему се тај блик јако допао. Оно што је он урадио је сасвим другг облика. Он је ту пирамиду подигао на свом имању. Био је користан не само високој класи, која је имала пара да плати његове услуге већ и обичним сиромашним сељацима. У тој области су били чести пожари који су уништавали дрвене куће у којима су живели и Лвов је основао школу где се посебно учило како да праве куће од земље. Материјал све доступан а није запаљив. Тиме је допринео да се мање секу шуме. Пирамида о којој се овде ради је урађена негде око 1780. године. Намена је била да се унутра чува храна.
Предности пирамиде у очувању хране
Мало упућенији тврде да данас има доста патента на тему учинка пирамиде на биолошке особине ствари остављених унутра. Да би то имало учинак, користи се прва и друга трећина висине пирамиде, ту се постиже најбоље дејство на биолошке објекте. Искуства су разна, кафа постаје укуснија али и вино. Јефтино вино које је у пирамиди стајало три дана, попримало је особине много скупљих вина. Вода која је ту стајала помагала је да ране брже зарастају ако је ту био ујед или опекотина а сама вода је помагала око варења хране. Унутар пирамиде намирнице као што су месо, риба, јаја, воће, поврће… нису трулели већ би се мумифицирали. Млеко се не укисели, сир не постаје плесњив. Особе које су провеле само сат времена у пирамиди, после тога су боље упражњавале медитацију. Ране су брже зарастале. Ако је пирамида правило орјентисана према странама света, имају хармонизујуће дејство на околину.
Скица пирамиде урађена од самог Н.А. Лвова, 18. век
Како стоје ствари, Николај Александрович Лвов је био одлично упознат са благотворним дејством пирамида и све је то применио у грађи своје. егово вино које је држао ту, гласило је за најукусније у тој али и другим областима. Житарице и семе које је чувао у пирамиди је давало већи принос за 30 до 70% боље него оно које је држано у стандардним амбарима. Додуше у његовој пирамиди није могло да се држи не знам колико велика количина жита али за његове потребе сасвим довољно. Оно што се тврди је да је воће и поврће чувано у тој пирамиди, не само добијало на укусу и усвојивости од организма, већ су ту била приметна и лековита дејства истих.
Грађа пирамиде Лвова
Пирамида је била мешовите конструкције, цигла и камен. Пропорција саме пирамиде је као Кеопсова, можда мало виша. Имала је два спрата, два горња и подземни део (складиште). Самим тим је имала и два улаза, један као тунел који је ишао испод земље и ту се улазило у доњу просторију, складиште за намирнице и горњи улаз покривен лучно сазиданим каменом, где се улазило у горњи део испод саме пирамиде. Пирамида је у доњем делу имала одвод за дренажу. У горњем делу су биле четири мање нише унутар самог великог простора и зидови су били обојени у црвено. У тим нишама је био места за три особе и иза сваке је био мали полукружни отвор у зиду. Под је био од кружно поређаних цигли. Зидови су били јако лепо и живописно осликани. У горњем делу пирамиде су били отвори за проветравање и тај део чини трећу комору пирамиде. Висина пирамиде је седам метара а основа у дну је око девет метара.
Унутрашњост пирамиде Лвова. Ово је део где се улази од напоље, отвор доле води ка доњој комори или подруму а отвор горе води у павиљон за проветравање (али и окупљање људи)
Има тврдњи, мада нисам налетео на ништа документовано, да су се ту повремено окупљали ради окултних радњи, групе од 13 особа. Једна је стајала у најнижој комори а остали горе. Ту постоји кружни отвор ограђен металном оградом. Унутар комора постоји снажан енергетски вртлог (опет немам потврду у виду неког мерења) и постојала су правила које су покрете ту изводили и који су положаји тела руку и тела били да би се на најбољи начин искористила та енергија. Н.А. Лвов је наводно био “ведически масон”. Током својих ритуала по три особе су стајали испред сваке нише док је главни био спуштан кроз кружни отвор у најнижу комору где је било складиште хране. Цела пирамида је урађена као резонатор.
То би било укратко прича о “прехрамбеној” пирамиди у селу Николскаја у Тверској области. На жалост данас је та област скоро мртва, многа села одавно погашена. Изградња овакве пирамиде би данас била веоа скупа јер захтева доста ручног рада и врсне мајсторе. Ради бољег рада много су битни материјали као и композитна конструкција и избор цигле и камена овде није ни мало случајан.