Свети Мраз

Каже се код нас да пола Србије слави светог Николу а друга половина иде код тих на славу. И није далеко од чињенице, свети Никола и јесте најраспрострањенија слава код нас. Али ту има много других утицаја како из савремене културе али тако из древних времена. А то често изазива и сукобе међу људима, ко је ко, шта је шта и шта треба славити. У све се то умешао и деда Мраз па је то дорпинело посебном хаосу, посебно што се под утицајем многих савремених дешавања деда Мраз узима као капиталистички окупаторски симбол. Кад још додате ту Синтаркласа, збрка постаје жешћа… само нам фале још теоретичари завере да је деда Мраз у ствари бивши балиста Дедај Мразићи који је побегао и променио име да би избегао казне због злочина…

❄️ Урањање у прошлост ❄️

Заједничко свим горе наведеним је да се славе зими. Зима је посебно време мира и блискости, када се више времена проводи у кући са својим милим и драгим. И тада се дешавају многа чудеса, као што је Божић, Водокрес/Богојављање… када кућни дом засветли својом топлином и душевношћу. А посебан дан је по старом 6. децембар, дан Велеса. Који се, гле чуда, приказивао малте не у истом руху као данашњи деда Мраз. Он се у том лику, каснијег дед Мороза, јавља као извор духовне снаге и он је пројава Божанског у нашем материјалном свету. Он се тада јавља као заштитник силе, унутрашњег светла, топлине која је тако битна у зимским данима, али и тишине која је тако свеприсутна зими. Он доноси обнову, препород, рађање живота. Као и деда Мраз, Велес носи силу Рода и штити те који стреме духовним висинама. И ту је разлика од свег осталог касније, јер као што видите, он не доноси само материјалне поклоне него и оне животне, духовне и благослов за нови животни круг.

✨ Изглед зимског Велеса ✨

Велес има изглед као и савремени, дуги капут, капа, рукавице, чизме. И док је у каснијим реинкарнацијама то просто део фолклора и необјашњивог наслеђа, код Велеса, све има своју важност и значење.

🔹Седа брада представља древну мудрост и он је веза са Родом, прецима и преношења древних знања. Седа брада уједно је и обележје мудрог заштитника који води људе кроз зимску таму до поновне обнове.

🔹Црвени капут представља небеску силу која је сишла на Земљу. Црвено је боја огња, енергије и топлине која греје душе људи током зимских месеци. Златни вез на њој је заштита од злих сила и несреће.

🔹Чизме су ту да обезбеде сигурно и брзо кретање по овоземаљском свету па и оне нама недоступне јер Велесу је могуће да иде у свет Јави, Нави и Прави.

🔹Црвене рукавице су симбол духовне моћи кроз које се пројављује зимска чаролија. Да, кроз рекламе сте чули израз “зимска чаролија” али нису рекли о чему се тачно ради. Код Велеса те рукавице су уткане у снагу духа који може да мења свет око себе.

🔹Капа црвене боје је знак власти, високог положаја. Та капа обједињује улогу носиоца исте као заштитника три света које повезује великом моћи.

✨ Али ту има још ствари битним за њега а то је штап и врећа са даровима ✨

🔹Штап представља осу света, мушки принцип, духовну силу поредка и ослонац за постојећи свет. Оно је Велесов прибор за успостављање заштитничке равнотеже.

🔹Врећа са поклонима је симбол изобиља и плодности, женски принцип, стварање и стално обнављање. Симбол Макоши која је оличење материнства, а која се пројављује кроз материјалне и духовне дарове.

Као што се види, Велес, праотац деде Мраза, је врло јака фигура из наших древних времена.

А онда Морозко и Снегурочка

У време када су настали ликови Морозка и Снегурочке, подручје царске Русије је увелико било под православним Хришћанством и у време зиме је слављен свети Никола или Миколај код Украинаца. Свети Никола је наследио од Велеса то даровање деце и све праћено локалним обичајима и наравно песмама. То су све древни корени а већ описани горе. Морозко или дед Мороз је смишљен у Русији у 19. веком, руским писцем Александром Островским а његова улога давања поклона се јавља од двадесетог века. На то су се побунили у време оснивања совјетске републике као нешто буржоаско и религијско па је малте не био забрањен. Исто се десило и са светим Николом, и један и други су уклоњени из јавног простора. Онда 1930. се поново враћа обичај прославе нове године које је требало да замени Божић, Коледа и друге обичаје који су владали дотле. Тада дед Мороз или Морозко добијају и званични положај у социјализму новогодишњег хероја и тада добија и сапутницу, Снегурочку. Тако да свети Никола пада у заборав а Велес је већ одавно заборављен. Прослава са деда Мразом постаје делом државне политике а то се спроводило кроз обданишта и школе. И једна ствар, Морозко је за разлику од свих осталих, имао плаво белу одећу.

Прослављање старих обичаја се сматрало не само застарелим већ и национализмом, а знате како се оштра борба у социјализму водила против националног духа. Све ово се пресликало и на нашу земљу, СФРЈ али и Србију. А како је било код нас…

Свети Никола код Срба

Нећу да говорим о историјском лику светог Николе, већ о традицији прославе код нас. По нашем православном календару, свети Никола или Никољдан, се слави 19. децембра, мислим на овог зимског. Код нас има занимљив назив “водена слава”, јер га славе воденичари, морнари, рибари и сплавари. Тај зимски свети Никола је дан или помен, његове смрти. У појаву светог Николе су такође унета нека древна веровања да над земљаским стварима управљају локални Богови. Па је тако свети Николник заштитник над водама, као што је Перун постао Илија громовник. Верује се да је свети Никола много бродова спасио од невремена. У прошлости се на бродовима налазила икона светог Николе, и посебно се славио на Јадрану и Средоземљу а уважавали су га и турски морнари. Био је обичај да се у 16 сати сваки брод заустави и баци сидро. На светог Николу, сви морнари би се свечано обукли, своја пловила окитили заставама и дан провели у слављењу. На тај дан се не почиње никакво путовање а морнари би тек сутрадан настављали пут.

Свети Никола се назива и чудотворац а њему се у неким деловима Србије моле и нероткиње. Појављује се и назив чувар Никола јер он воли и чува децу и на свој дан им доноси поклоне. Дух помагања је део духа светог Николе па зато и јесте тај обичај даривња деце али дарују се и они сиромашни који немају. У прошлости дарови су били јабуке, ораси, лешници а данас је већ много већи распон поклона. Зато се сматра да је свети Никола исто заштитник путника и сиромашних. Народно веровање каже да свети Никола превози душе на “онај” свет а пре него што је свети Аранђео вадио душу људима, то је радио свети Никола.

Свети Никола је строг празник и увек се слави посно. Обичај је да се на дан спремања славе само то ради а да се сви остали послови одложе за пар дана после славе. Код нас овај светац никад није постао нити деда Мраз нити неки други лик, увек смо то раздвајали.

Синтарклос

Има много година како сам добио е-писмо од другара Ника из Холандије и ту биле занимљиве фотографије неке прославе у граду и на једној фотографији се видео човек прерушен у црнца како води коња а на коњу човек скроз обучен као деда Мраз али са капом више налик на бискупском. Ја га питам о чему се ради а он ми објасни да они славе светог Николу, да је то код њих велики празник само га зову Синтарклос. Ја се одушеви.

То је код Холанђана највећи празник, већи од свих других и он се слави чак три недеље. Он креће у новебру и све се завршава петог децембра. У Холандију долази паробродом и наравно доноси много поклона. А долази из Шпаније, где он проводи своје време. Након свечаног дочека, особа обучена као Синтерклос у свечаној поворци јаше на белом коњу кроз град, а тај долазак је праћен целодневним концертима и плесним наступима. Синтарклоса прати црни Петар, а то је маварско дете које је по предању светом Николи помагало у његовом стварном животу. Он одседа у својој резиденцији и свако вече дарује децу а деца за то остављају чарапе негде на видном месту, нпр. тераса или поред радијатора или пећи (да би као кроз димњак он ноћу ту дошао). Ти поклони су мали и симболични, нека воћкица, бомбона, чоколадица, нешто као раније код нас. Осим тога Синтерклос обилази школе као и јавна места и људи се сликају са њим. Задњи дан Синтерклос поклања велике пакете и тај дан је налик на деда Мраза или Божића (Божић Бата) код нас. Иза тога Синтарклос се враћа у Шпанију.

И коначно Кока Колин Санта Клаус

Управо су Холанђани ти који су посејали семе светог Николе на тлу Америке у 19., веку, јер када су ту дошли холандски досељеници, са њима долазе и њихова веровања и обичаји. Ту су убацли енгелске обичаје који у почели 1558. године а то је даровање за нову годину. Холанђани су већ 1773. у Њу Јорку оснивају заједницу светог Николе. И занимљиво да су свечане ручкове почели да праве од 1810. године, шестог децембра, исти дан кад је код нас био дан зимског Велеса.

Прво нешто налик на будућег Санта Клауса се појављује 1863. у време америчког грађанског рата, у часопису Harper’s Weekly, када је карикатуриста Томас Наст кренуо са серијом цртежа са врло препознатљивим особинама каснијег Кока Колиног лика. Прво уопште помињање Санта Клауса под тиме именом је било у Њу Јорк Rivington’s Gazetteer од 23 децембра 1773:

Last Monday the anniversary of St. Nicholas, otherwise called St. a Claus, was celebrated at Protestant Hall, at Mr. Waldron’s, where a great number of the sons of that ancient saint celebrated the day with great joy and festivity.

Касније бројни илустратори илуструју разне варијанте овог седог чиче а 1931. године, коначно Кока Кола користи тај лик као рекламну илустрацију за своје пиће. Аутор тога је Хедон Санблом, који је у наредним деценијама наставио са одличним илустрацијама. Као узор за Санта Клауса, оне је користио лик једног продавца у пензији. Али начелно узор је био лик који је урадио доста раније Томас Наст. Касније овај лик постаје саставни део поп културе, измишља се да живи на северном полу, има жену а сваке године као део те дочека Санта Клауса, амерички систем прозив ваздушне одбране јавља да су на својим радарима видели Санта Клауса и тако настављају са својим извештајима. Санта Клаус је као и сви његови претходници, добар неки чича, који воли децу и дели им поклоне и сада је већ увелико превазишо своје место као реклама за Кока Колу.

И шта сад?

Коме ли се приклонити царству? То је ипак на сваком од нас. Сви заједно, почев од Велеса па до Санта Клауса су добричине који шире замисао доброчинства и међусобне љубави. Наравно да нису сви исти али то им је заједничко. Неки од нас у Србији су ипак мало осетљивији на ту тему из разлога јер нам је наслеђе уништавано а наметано нешто туђе и страно па је разумљиво ако неко на Санта Клауса гледа као културног окупатора са империјалистичког запада. Или на деда Мраза гледа као на одавно познатог агента КГБ. Само немо се свађате, најмање што можете је да примите ка себи поруку благодарности, дељења и даровања. А ја одо да видим каће Велес стигне са ти поклони…

Сутра је свети Никола па нек је са срећу ко слави!