Дал због склоности ка мистицизму или болне жеље за владавином или променом исте, често се помињу нека тајна моћна оружја, која ће све да реше. Неретко се ту помиње Никола Тесла и његова оружја, али пре него што је он ишта урадио, испитивања таквог оружја је вршио руски истраживач, хемичар Михаил Михајлович Филипов (Михаил Михайлович Филиппов).
М.М. Филипов и његова лабораторија
Филипов је био врло учен човек за то време, врло напредних мисли. Дипломирао је 1884. године на универзитету у Санкт Петерсбургу а 1892. докторира на Хајлдербергу у Немачкој. А већ 1894. године постаје уредник у часопису “Научное обозрение”, где објављују своје радове познате личности природних и друштвених наука као што су Лењин, Плеханов, Бехтерев, Мендељејев, Циоколски и многи други. Последњи број је изашао у мају 1903., нешто пред смрт Филипова.
Рад на оружју
Филипов је имао жељу да ратове учини мање опасним, да једноставно смањи крвопролића и бавио се изумом који би ратове учинио немогућим. У питању је био уређај који би електричним путем послао импулс на удаљеност, могли би се изазвати експлозија из Петерсбурга у Константинопољу. Изум је био прост и јефтин. О томе је писао у мемоарима академије наука а као покретач реакције помињао је NCl3.
Опис експлозије на даљину, ударним таласом
“Способ электрической передачи волны взрыва” је назив технологије на којој је он радио. Необично је да су још два Рус арадила на сличним истраживањима, инжењер пуковник А. Шулјаенко (умро 13 дана пре Филипова) и капетан Коханов. Они су утврдили способност експлодирања динамита на одстојању, како у ваздуху а тако у земљи или води. За то су користили активни и пасивни набој. Али све су то била оружја кратког домета, док је код Филипова оно имало домет од 100 километара.
Године 1900. Филипов је боравио у Риги ради сипитивања тих даљинских екплозија и по повратку је говорио како су сва испитивања била успешна. О томе је почетком двадесетог века писао часопис “Русское слово”. Уз њега су били пристутни још неколико стручњака.
Загонетна смрт
Има две верзије како је Филипов настрадао. По једној он је нађен мртав у свом стану у Санкт Петерсбургу, улица Жуковског број 37. Нашли су га како мртав лежи на поду. Пре тога, 11. јуна је послао писмо у часопис “Русские ведомости”, где је рекао да ће радити до касно па ће закаснити следећи дан. Нашли су га мртвог на поду поред стола и поред свих напора доктора Полјанског, ису успели да га поврате у живот. Извештај- смрт од непознатог узрока (Mors ex causa ignota). На место несреће се обрела и полиција. После пописа, сва документа и опрему је однела полиција. Филипов је имао само 45 година. Опет неки извори говоре о еклпозији која је срушила вишеспратницу где је Филипов живео… један француски истраживач каже да су га убили службеници безбедности по налогу самог цара Николаја II.
По другој верзији, М.М. Филиппов је погинуо 12. јуна 1903. године на једном од артиљеријских полигона у околини Санкт Петерсбурга за време испитивања преноса екплозије на удаљеност.
Могућ изглед оружја Филипова
Њему је остало да уради два завршна опита и познато је да су му за то били потребни Румкорфов калем и елементи Лекланше. Професор Трачевскиј је разговарао са њим три дана пре смрти, и Филипов је у разговору о том оружју ударио руком о сто и рекао да је ствар проверена, већ је имао успешна испитивања. Ту је и напоменуо да су са њим ступили у везу неки из Америке али не баш успешним приступом.
Сва документација је као строго тајна предата управнику одељења са датумом 16. јун 1903., и у њему је било приметно скривање узрока смрти Филипова. Када су учесници Октобарске револуције дошли уз посед полицијске документације, ту није било ништа о Филипову јер је све тога страдало у пожару у фебруару 1917. Колико је познато, подаци о смрти противрече. полицијски лекар Решетников је записао да је смрт настала усред срчаног застоја. Ноћу 15. јуна су тело Филипова одвезли у Маринску болницу. Ту су поново радили испитивања Решетников и потпуковник Гељфрајх и сада је поменуто тровање хемикалијама. Потпуковник Гељфрајх је исто тако допио у задатак да провери сва испитивања које је Филипов радио на оружју. У Малој Совјетској Енциклопедији је записано да је умро од тровања испарењима а ту су такође и додали да је сва његова документација на тему испитивања предаје на великом растојању експлозије, нестали без трага.
Зграда где је живео и радио Филипов
Удовица Филипова је поменула да је дан наком смрти мужа, код ње дошао новинар Финн-Енотаевскиј и узео рукописе Филипова да би их наводно копирао и одштампао. Месеци су пролазили али он документа није враћао да би на крају рекао да је оригинале спалио. Финн-Енотаевскиј је 1931. допао на удар Стаљинових чистки и можда се након тога записи које је крио завршили у некој полици архиве НКВД.
Професор историје Трачевскиј је за Филипова записао да му је судбина била маћеха, да је био као риба на леду али се није предавао. По сећањима сина Филипова, он се последњу годину живота занимао пиротехничким средствима и радио је на научном питању које би могло да донесе велику корсит човечанству. Неколико дана након смрти Филипова, Тесла спроводи испитивања предаје енергије на даљину. Филипов је био упознат са радовима Тесле али је он предавао енергију на други начин. Познато је да је Филипов из Санкт Петерсбурга предавао енергију у Царско село и да је тако радила расвета тамо а осим тога се помињу и други градови осветљени Филиповим.
Шема концентрисања енергије
Сахрањен је 25. јуна а на сахрани су били породица, чланови редакције часописа, као и многе личности из културе.
Како је оружје радило
С обзиром да је сва документација нестала, тешко да се може са поузданошћу рећи прави начин рада. Суштина је да је прво покретана хемијска реакција која у експлозији ослобађала много енергије која се помоћу посебних огледала сабирала у сноп. Филипов је највероватније за то користио посуде са слојем сребра на себи. Нешто као сабирање снаге код ласера. Постоји претпоставка да је користио и цев.
Америчко оружје у стилу Филипова
Зна се да је Филипов проучавао ултра кратке таласе величине око милиметра које је добијао помоћу генератора електричног пражњења. Он је на ту тему објавио неколико научних радова. Исто тако нешто је испитано седамдесетих година у САД, тзв. оргонска бомба. Унутар кварцног цилиндра где је и посуда и гас аргон, врши се опаљење експлозива који запали аргон. Он почиње да врло јако светли и та енергија се сконцентрише у танак сноп који има велики домет. Зраке смрти Филипова, како су звали то, су изучавали на универзитету за физику и технологију.
А Тесла?
Мени је мало чудно, ако је већ Филипов био тако успешан у свом раду и ако је документација сачувана, зашто је СССР 1935. године показао занимање за Теслино енергетско оружје? Или је ипак сва документација Филипова нестала?
Зраци смрти су опседали многе па и Совјете и њима је такво оружје било неопходно ради победе светске револуције. О томе је већ 1924. године у часопису “Огоњек” писао Дмитриј Петровски, о оружју обавијеним тајном, невидљивим зрацима који носе смрт у разарање. И такво је оружје већ било разрађивано како у Италији, Немачкој, Британији али је највише обећавао рад Николе Тесле.
Часопис Њу Јорк Тајмс је у броју од 11. јула 1934. године писало да је Тесла урадио оружје довољно моћно да може да уништи десет хиљада авиона на одстојању од 250 миља. Како у чланку кажу, сам тесла је рекао да је то најважније од његових 700 изума. И тако Тесла привуче пажњу совјетског генералног конзула у Њу Јорку, Леонида Толоконског. Он је желео да то оружје представи совјетском руководству које се по његовим речима бори за мир, правду и тим би оружјем обезбедили своју одбрану.
Већ су у СССР постојали неки пројекти, осим Филипова, али су уређаји као што је онај који је урадио Абрам Јуфе захтевао целу електричну централу за рад а оружје инжењера Смирнова се показало неделотворно. Уговор са Теслом је урађен 1935. године преко фирме “Амторг” која је била задужена за трговинске односе са САД. Совјетски Савез је преко њих платио Николи тесли 25.000 долара за исцрпне податке и техничке цртеже његовог оружја. Теслино оружје је гађало честица које су се кретале брзином блиској брзини светлости. Шта је даље било не зна се. Нема се ни доказ да је оружје урађено. Можда је све то страдало у чистки када је страдао и Тухачевски. Зна се да је Тесла такво оружје предлагао Југославији, САД, Британији и Француској али ни једна тако нешто није користила.
Филипов је пао у незаслужени заборав а његова судбина је и даље под тајном и разним шпекулацијама. Шта ће бити са свим тим тајним оружјима верујем да ретко ко зна. Само да не западне у руке неког крволока, ионако смо превише пропатили сви до сада…