Сад мало бркам датуме али чини ми се да је била 2017. година. Код места Челјабинск у Русији, дошло је до неке радијацијске катастрофе и много радијације се раширило около. А онда неки американац који је имао доступ снимцима из сателита, и то у разним спектрима, објављује серију фотографија где се види како тај облак (по изгледу боље је назвати га реком) пун радијације путује кроз Русију, долази до Украинске границе, иде на ниже, јужно, тик уз границу, улази у Црно море, одатле у Бугарску и одатле правац Немачка. И недуго иза тога Немци кукају на појачану радијацију. А пре три године, објавим сличан снима на мом каналу на Телеграму, где из Европе сва вода иде на Атлантик и ту се сручи. Док у исто време у Србији народ кука на сушу. Иста прича као са радијацијом, једна дугачка трака која иде преко целог континента.
Графички гледано, ово је чист пример атмосферске реке
⚡️ Атмосферске реке ⚡️
Сам израз се први пут појавио 1994. године од аутора Жу и Њувела у студији “Atmospheric Rivers and Bombs”. Атмосферска река је висококонцентрисана водена пара у атмосфери која преноси велике количине влаге из рецимо тропа у суве крајеве. Ако питамо природу, кад је летња врућина, у атмосфери има воде. Већ сам писао раније, ако замислимо стуб димензија метар са метар и висине два километра, у њему у сред лета има 16 литара воде. Док не дође нека будала па све то покупи. Већ је био чланак овде где се помињу шпански сељаци који су се жалили да им краду кишу. А то све креће 1990. године када се лабораторија технолошког института у Масачусетсу, САД, почела занима за неуобичајене начине управљања атмосфером.
Истраживачи су уочили неки облик великог хаоса и у њему стоји и решење управљања временом. Крајем деведестих година група истраживача у Аустралији је дошла до атмосферрског механизма који је омогућавао да се малом количином енергије и електромагнетних таласа, може управљати дешавањима у атмосфери (а то је неку деценију раније већ ураено у СССР). Основу чине атомсферски синусоидни шаблони. Тај налаз је јавности представила фирма Aquiess International. Заједно са другом фирмом Sciblue, су показали да је могуће управљати атмосферским рекама. Они податке држе као пословну тајну али се за толико зна да је у питању технологија резонансе непогода. Управљање се врши са земаљских станица и сигнали које они предају могу бити електромагнетни, јонизациони, акустички и други. Електромагнетни сигнали се користе у распону видљивог хоризонта и начелно се користе за локалну измену времена. Примена више њих омогућује стварање атмосферских река, где се може управљати кретањем кише.
Није се стало само на испитивањима већ су горе поменуте фирме кренуле и са пружањем услуга давања кише и наводњавања. Много је добрих искустава на том пољу, рецимо 2008. године држава Викторија у Аустралија је имала добар пољопривредни род захваљујући нарученим кишама. Благодети тих киша су велике јер омогућују равномерно натапање водом, смањују ризик поплава (јер вишак воде распоређују правилно), спречавање суше у целини.
Шема управљања атмосферским рекама изгледа овако
Из друге фирме Sciblue, а по речима пуковника Дејвида Кучинског, вода се сматра плавим златом, и предвиђа да ће пијаћа вода у наредним годинама бити више на цени од нафте. Зна се да нема много слатке воде на планети, нешто испод 3%, а саме пијаће воде има много мање. А то осам милијарди људи којима вода стално треба, доводи у незгодан положај. Један од јачих пројеката који су извели заједно са Aquiess International је било снабдевање Тексаса водом 2012. године. Главни циљ је био наливање подручја Транс Пекос водом и попуњавање залиха воде Ред Блаф и то су урадили у сагласности са државном службом водоснабдевања.
Заливање Тексаса
Фирме Aquiess и Sciblue су помоћу атмосферских река одрадиле водоснабдевање Тексаса. Почев од 16. априла 2012., тридесет дана су држали ураган који је донео доста кише. Прво је отклоњена суша, а уз то попуњене залихе воде у Ред Блафу. Укупно трајање пројекта је било три месеца. У току извођења тог пројекта, технологија је представљена и другима који су се занимали за исту. Том технологијом они узимају воду изнад океана и одводе је на жељено место. Национална управа за океанографска и атмосферска испитивања (NOAA) су трећег маја 2012. објавиле документ чија је тема била промена атмосферских услова над Тексасом. Међутим, они су том приликом “украли” воду од Калифорније. А тако исто се узима вода и од других.
Будући рат
Нису они уопште први, већ сам раније писао о уређају који је урађен у СССР и зове се Уранија 2М и који је такође са мало енергије могао да створи кишу, снег и они су много пре западњака давали услуге стварања кише. Тај пројект је некако замро али не и технологија. Како је вода плаво злато, оно што нас чека у будућности а кренуло је већ сада, су ратови водом. Где ће се дословно узимати вода за своје потребе и бити ускраћивана другима. То је потврђено и сада у Давосу где су изнети планови управљања водом и кисеоником. Овде је изнето управљање атмосферским рекама са земље, то је део приче, јер сада над нама има и доста сателита а који итекако имају способности за такве радње.
Још једна шема која показује и величину тих атмосферских река
А где смо ми ту? Нигде. Друштвеним простором и даље владају глупи борци за народ који кукају како ће нас уништите или овим небописанијем (хемитрејлеви) или чудним и необичним невременима као што су снег у Сахари и друго. Без темељног разумевања целог питања а још мање сагледавања техничких решења да се све то реши у нашу корист. А решења има.
Једно је сигурно, воде има и нема несташица осим ако је неко намерно не направи.