Ево тачно недељу дана како је завршена Бела недеља, Беле покладе или како се код наших братских народа зове- Масленица. Иако би требало бити исто, јер потичу из истог корена, ипак постоје разлике у прославама. Све то долази од прехришћанског разлога и ипак се одржало до данас. Оно што посебно обележава Масленицу је спаљивање лутке последњег дана. Обичај ружан и уметнут.
Не знам како се то вама чини али мени је ово чист сатанизам
Нашу стару историју ми знамо из разних летописа али и од страних путописаца који су долазили у наше земље. Спаљивање лутке у време Масленице није убележено ни у једном летопису а није то запазио ни један страни путописац. Први опис Масленице и јесте оставио страни путописац где се описују јела, обичаји, весеља али спаљивање лутке нема нигде. А то је доста упечатљив догађај да би тешко могао бити непримећен. Спаљивање јесте постојало али никако лутке, ложиле се ватре које су по обичајима рескакане, негде ложили сноп сламе а негде и спаљивали старе ствари. А то је имало симболику опраштања са прошлим добом и дочек новог. Тај дан код нас зову Прочке, дан праштања.
А онда долази СССР и у прво време је обичај Масленице био забрањен али су га обновили 1958. године као претхришћански народни празник и ту је уметнуто спаљивање лутке. У прошлости јесу прављење лутке и то пет врста- десеторуку, пеленашку, крупеничку, желанницу, денежницу. Њих су правили од доступних материјала, украшавали обредним заштитним симболима, и након што би пожелели жељу, закачили би их на родно дрво и ту би дочекивали пролеће. Код нас је друго, обично се на родно или неко свето дрво качили комади платна или предмети, исто са жељама.
Тај празник је био и прилика да се упознају млади момци и девојке. Обично су се налазили негде на стази за санкање и ту су кретала та познанства. Прва три дана је била уска Масленица, понедељак сусрети, уторак играње, посластице средом. Обредне шетње местом крећу од четвртка и све се завршавало Прочкама (Прощеным воскресеньем). Кад су посластице у питању, данас је тај празник познат по прављењу палачинки. Некад то није рађено али су прављење лепиње, обавезно кружног облика. Тај кружни облик је симболисао Сунце.
Природно је да се обичаји временом мењају и допуњују али неке ствари не треба убацивати, Масленица ће бити дивна кад избаце накарадни обичај спаљивања лутке задњег дана.