Како од личности направити биомасу

Није тешко од човека направити биомасу, то је већ више пута потврђено у различитим условима, од конц логора где је људима уништавано достојанство, па до разних друштвених система, који у начелу имају сви исти циљ, да појединца подреде владару уништавајући му личност. Биомаса има смисао, лака је за обраду и нема потребе имати саосећајност према њој. Почиње обично од образовања где се кроз идеализацију и подређивањем ствара будући потчињени господару, неважно јел у питању личност или систем (где опет у врху буде личност). Нацизам, социјализам, капитализам, сви раде исто и примењују иста начела и правила да направе од човека биомасу.

биомаса

Прво правило је правило бесциљног рада, где те терају да радиш нешто што није стваралачки а подређује те у потпуности томе. Одузима време, снагу и потпуно подређује истом систему које је то наметнуло. Почетак индустријализације је у ствари почетак рушења свих слобода. Технолошки напредак у производњи је створило и потрошачки менталитет где се ствари више не цене, само се бацају у мењају другим. А за те исте мора да се опет тешко ради и новац троши на то. Јединствени зачарани круг.

Друго правило је правило сукоба, где се прво људи терају да се сукобљавају међусобно и у друштво се стално упумпава и надува атмосфера сталног страха и заробљености. Људи почињу свугде да виде непријатеље, постају неповерљиви и ту се владари издижу као јунаци заштитници који на све мисле и брину за безбедност. Тиме људи једноставно постају зависници од својих надвишених. Стварањем лажних криза то се појачава и човек у страху за себе постаје део неке уплашене масе мислећи да је ту спас.

Треће правило је колективна одговорност, тако добро позната свима који су живели у социјализму и која је иста као и корпоративна одговорност на западу. Колективна одговорност једноставно брише личну одговорност и све се подређује вишим правилима. Наравно, они који су стварно одговорни се увек крију у колективној одговорности и увек избегну суочавање са праведном казном. То је својеврсна пирамидлана грађевина где се надлежност сели на групу или особу изнад али онај који седи на самом врху, никад не буде додирнут. Правило је просто- свако је подложан оптужби. Ту се појединац види само као представник одређене групе и нема право на своје мишљење већ је мишљење групе.

Четврто правило је уверити особу да ништа не зависи од ње. Тиме једноставно добијате особе које живе по упуствима, диктатима и притисцима. Ако неко и проба да се издвоји и ствара свој свет, бива под сталним нападима и притисцима околине где ретки успеју да одоле.

И онда на све то дадајте ТВ, Интернет, поплаву лажних вести…

П.С. немо ово озбиљно сватите, имам овај налог неких једанаест година (а не користим га) и дошло ми нешто да баљезгам необавезно 😉

Срећко Брадић

Ово је поновљен текст из 31. децембра 2018.

Leave a Reply

Your email address will not be published.