Почеци развоја психотронског оружја у Совјетском Савезу крећу негде од тридесетих година прошлог века када је истраживач Борис Михајловски, који је радио на Институту за рентгенску радиологију на Криму, открио да различите комбинације електромагнетних импулса у трајању 30 милисекунди па до 1,25 секунди, и учестаношћу од 20 па до 0,4 Херца, имају утицај на рад мозга као и појединих органа, и утичу на расположење. Њега је касније ухапсио НКВД тако да је своја истраживања наставио у затвору. Тада је и НКВД почео да врши своја испитивања на затвореницима, употребом различитих зрачења у комбинацији са дрогом.
Касније је у Совјетском Савезу развијена психотронска мрежа, користећи савремене технологије и енергија биогенератора је укључена у систем за осветљење, телефон, ТВ антене, радио мреже. Тим приступом је цела зграда била увучена у психотронско поље и оно је имало дејство и десет метара даље од зграде. Као производ тога, повремено се јављала превремена и изненадна смрт житеља исте.
Човек је посматран као биолошки објект и било је могуће пратити његово кретање. Неке од установа које су се бавиле тим истраживањима су биле НПО Енергија, научни центар Хипократ, СВЧ Биотехника, харковски институт за криобиологију. По подацима које су долазиле од тих истраживача, било је могуће, кориштењем психотронске опреме, да успавате целу војну јединицу (или стадион пун људи), за десет минута и током испитивања у том стању, било им је могуће да им промене професију, обришу памћење, личност замене новом. Како је тврдио члан једне тајне лабораторије, С. Горчаков, помоћу оружја ‘Луч’, било је могуће да на удаљености од 50 метара, потпуно променити стање људи, претворити их у мирно стадо или у дивљу необуздану гомилу. Уређај из НПО Енергија је могла на растојању да лечи болести или да изазове смрт, у зависности од подешавања.
Међу онима који су у СССР развијали психотронско оружје били су научни центар при државном комитету науке и технике, институт за радио технику и електронику руске академије наука (управник Ј. Гуљаев), институт за материјале у Кијеву, московски институт за енргетику, московски институт за аутоматику и радиоелектронику, научно истраживачки комплекс ‘Ениотехника’. Међу произвођачима психотронске опреме у СССР били су завод ‘Октава’у Кијеву (биогенератори), завод за психотронску опрему (управник Мартинов), центар ‘Хипократ'(управник Кајман), предузеће ‘Интерлок'(управник Волошенко).
Било је више војних објеката намењених психотронским дејствима а испитивања су рађена како на добровољцима, тако и на људима без њиховог знања. Једно од места где је рађено испитивање било је у близини Новосибисрка, војни објект 71592, где је кориштен уређај ‘Радиосон’. Он је дејствовао помоћу модулираних електромагнетних импулса. Уређај је могао да успава особу на одстојању, да изазове поремећај у раду ћелија, рак, парализу. Занимљиво је да су слична истраживања вршена у исто време у САД, пројект Плава птица, као и НК Ултра и Артичока. Неки од тих уређаја су нашли примену у медицини. Међутим дошло је и до злоупотреба са смртним исходима, због чега се једна независна комисија писменим путем обратила Јелцињу 1991. године али без одговора. Забележено је кориштене психотронске опреме у неких 94 градова у Русији.
Касније су технологије узнапредовале и очитавањем ласером је било могуће добити тачну ДНК и биосферу човека. Самим тим је постало могуће управљање његовом биосфером и ДНК. Такође је било могуће тражити човека по његовој личној биоемисији. Тада у употребу улази и нови израз- неолингвистичко програмирање.
Почетком седамдесетих година, управник института за рачунарски пситехнологију руске академије наука, Др. Игор Смирнов је рекао да психотронско оружје може бити разорније од атомског. У његовом институту су разрадили нешто што су назвали ‘скалпером душе’. Том технологијом су могли да раде са људима шта год су волели и све је зависило од особе која управља уређајем. У јавности су представници института тај програм називали ‘Зомби’. Пројекат је укључивао како покретну опрему, тако и опрему да даљне преношење сигнала, чиме би било могуће захватити велику површину. Кијевски истраживач Др. Виктор Седлецки је урадио прве примерке психотронског оружја још 1965. године и то је вероватно један од разлога који је утицао да Андропов 1982. године донесе одлуку да Украина постане центар за психотронско ратовање. Познати су објекти у Чернобилу и Краснојарску а заједно су чинили систем ‘Шар’. У институту у Ростову на Дону је урађен уређај Ѓрадиент-4′, предвођеним главним конструктором института, Борисом Крутиковим. Посматрајући човека као електромеханички систем, било је могуће електромагнентим дејством импулса на мозак, да се поремети његов рад и под одређеним условима човек постаје биоробот.
Ни са друге стране баре не мирују и већ шездесетих година САД улаже сто милиона долара у развој психотронског оружја, које је за разлику од совјетског, имало много скромније могућности. Онда невероватни подаци долазе 1997. године од Јозефа Холсингера, бившег помоћниа сенатора Лио рајана, кога је убио 1978. године вођа милитантне сексе Џим Џонс. Његова секта је деловала у Гвајани и имали су учешће у програму психотронског оружја МК Ултра. На њима је помоћу нискофрекветних генератора испитивано промене психе и успевали су да их преобрате у биороботе. Познато је како је та секта на крају завршила. Види се такође и велика сличност у раду са совјетском опремом и у руском часопису ‘Новаја газета’ је 1991. године објављено да КГБ и ЦИА обједињују снаге у психотронском ратовању. Према тврдњи Др. Ивана Смирнова, у марту 1993. године је на позиб ФБИ, у САД отишла група руских стручњака. Повод томе је била група фанатика Дејвида Кореша која се затворила у згради Вако (Waco). Према њима су Руси усмерили четири микроталасна генератора и све се завршило тако што су 80 припадника те групе спалила себе.
И тако…
Срећко Брадић
Поновљен текст од 10. септембра 2019.