И тако примим прошле недеље тужан имеил од доброг другара, са којим годинама сарађујем и дописујем се, каже да даје отказ у издавачкој кући где одавно ради као уредник на вишем положају. Добар човек и жао ми га ал има три године како сам у оквиру наше обимне преписке набацио како ћу када крене светска ситуација у суноврат, бити вероватно једини аутор који ће бити обезбеђен и биолошки заштићен и способан да ради без икаквих тешкоћа. Није схватио озбиљно. И крене то све почетком године, почне он да кука како му издавачка кућа повлачи неке чудне потезе… ја реко да то не ваља да ће да им то сруши посао и под хитно нек то мењају ил он нек спрема нови посо. Друге му нема… не знам шта ће ради сад. Мени иде одлично, поготово кад се узму услови тренутно.
Нем намеру ни ја да нешто тупим, нисам стручан ал да рекнем кад сам већ крено- ко је тржиште освајао сплеткарењем, подривањем, оговарањем, удруживањем у кланове… нек му је Бог у помоћи! Мада не верујем да ће их он погледати. Од себе су одгурнули све што је вредело и поносно се огрнули нечашћу. Ова шарена илустрација је мали колаж урађеног у задњих пар недеља. Ал није то све. Сад ваља мало одахнути јер иде ноћ Купале (Купальская ночь)😍
Срећко Брадић
Поновљен текст од 25. децембра 2020