Америчка помоћ Русији и СССР

Давно, односно пре неку годину, сам написао како је руска флота спасила САД и тај чланак је овде. Било је то доба неке љубави и сарадње између САД и Царске Русије и он се касније наставио када је САД помагао у више наврата Царској Русији. Прва прилика да се САД одужи је била глад у Русији.

Та глад је погодила Русију од 1891. до 1892. године и та економска и епидемијска непогода које је кренула у јесен 1891 и трајала до лета 1892., захватила је велико подручје Черноземља и Средњег Поволжја, где је било 17 губернија и чак 36 милиона становника. О природи епидемије и свега је велико питање а ја сам налатео својевремено на писмо доктора, који се обратио Цару Николају са питањем због чега тражи да у његовом извештају пише да има заражених од куге, када тамо уопште нема заражених? Све једно, за спољни свет то је била озбиљна непогода. Да би помогао својој пријатељској Русији, у САД оснивају комитет за помоћ изгледнелим (Russian Famine Relief Committee of the United States) а који је био финансиран јавним средствима. За потребе помоћи је основана и посебна флота, Флота Гладних (Famine Fleet).

Уметничка слика саоница које допремају помоћ из САД

Уметничка слика саоница које допремају помоћ из САД

Први брод ‘Индијана’ са 1900 тона хране, је стигао 16 марта 1892. у луку Лепаја на Балтичком мору. Други брод ‘Мисури’, са 2500 тона зрна и кукурузног брашна, стигао је у исту луку 4. априла 1892. године. У мају исте године још један брод са Америчком помоћи стиже у Ригу. Нови бродови са храном стижу у јуну и јулу 1892. године. Укупан износ хуманитарне помоћи које је послата Русији је око 1.000.000$ а осим тога је САД одобрило у виду зајмова, даљну помоћ неким губернијама од око 75 милиона долара.

Будући Цар Русије, Николаи II, управник ‘Посебног Комитета наследника царевића Николаја Александровића'(Особого комитета наследника цесаревича Николая Александровича), који се бавио распоређивањем добијене помоћи, казао је: ‘Ми смо дубоко дирнути с тим што нама долазе бродови из Америке пуни хране’.

Збринута деца у једном прихватилишту АРА

Збринута деца у једном прихватилишту АРА

Резолуција предложена од уважених личности руског друштва, где је између осталог био и Мендељејев, је у једном свом делу гласила:

‘Слање хлеба Руским људима у несрећи у веома тешкој години, Сједињење Државе Америке ставља као најбољи пример братске саосећајности. Руски хемичари, посвећених у служби светске науке, одлучиле су при сусрету 7(19) маја замолили своју браћу из Смитсонијан Института, да се искаже њихова искрена захвалност свим особама и установама које су учествовале у братској помоћи’.

Америчка Добротворна Организација (American Relief Administration, ARA), званично невладина организација САД, учествовала је од 1919. године па до краја ’30 година а посбено је била жива двадесетих година. Најпознатија је у свом учешћу у помоћи Совјетској Русији у отклањању глади 1921.-1923 година и у њој је деловало чак 15 различитих верских, друштвених и националних организација у САД. Са друге стране, то је и мало подмукла политика, јер су из исте те САД и финансирани бољшевици (давно писано о томе али нисам прнео овде), и помогло се и војно да победе у грађанском рату а онда се са друге стране помаже напаћеном народу. Иначе горе поменута органозација, је основана од председника Вудру Вилсона ради извођења задатака European Famine Relief, који су поднети америчком Сенату 13. јануара и 25. фебруара 1919.

Шта се налазило на јеловнику АРА

Шта се налазило на јеловнику АРА

Као одговор на молбу Максима Горког за помоћ изгладнелој Русији из јула 1921. године, председник комисије Хувер је послао отворено писмо 25. јула где су наведени услови које Совјетска страна мора да испуни да би добили помоћ. Уговор је потписан 20. августа 1920 године у Риги, са комесаром Литвиним. По уговору, помоћ би ишла искључиво, АРА би слал помоћ искључиво за децу и болесне.

Према правилнику АРА, деца испод 14 година, која су прошла здраствени преглед, где је потврђена глад, добијала је право да добија храну у кантинама и добијала су посебну карту (Admission Ticket) којим би му се омогућавао улазак у кантину. Топли оброци су дељени у тачно одређено време и сва храна је морала да буде ту поједена а не да се износи.

Помоћ у храни се састојала од 49 фунти брашна, 25 фунти пиринча, 3 фунте чаја, 10 фунти масти, 10 фунти шећера и 20 конзерви концентрованог млека (данас је зову згрушенка, иначе изворно амерички производ из 19. века). Све то премерено у метричке мере је износило 53 килограма. Нешто касније је нешто измењен садржај, али је измењена вредност исте, 10 долара.

Сачуване америчке конзерве из времена кризе

Сачуване америчке конзерве из времена кризе

До 10. децембра 1921. године укупно 185625 деце из Самарске губерније, 157196 деце из Казанске губерније, 82100 деце из Саратовске области, 6075 деце из Симбирске губерније, 7514 деце из Оренбуршке губерније и 11000 из Царинскоје губерније, 22000 из Московске губерније (све укупно 565112 деце, је примило помоћ од АРА. Након другог већања, 22. децембра 1921. године, амерички конгрес одобрава 20$ милиона да се од америчких фармера откупи храна за потребе Совјета.

У фебруару 1922. године, тачније 9 фебруара, сарадњом АРА као и независних лица су имали под надзор 42милиона долара, за потребе Совјетске Русије 12милиона и 200 хиљада долара, док еј организација Ф. Нансена имала још допунских 4 милиона долара. Све укупно АРА је утрошила у оквиру те две године 78 милиона долара, од чега је 28 милиона долара од Америчке владе, 13 милионе од Совјетске владе а све остало су помоћ и поклони приватних организација. Од америчког конгреса је одобрена и накнадна помоћ Совјетској Русији од 24 милиона долара, за купивину зрна и медицинске помоћи, због десет милионе људи, укључујући и одрасле.

У мају 1922 Ара је хранила 6.099.574 људи, америчко удружење квекера 265.000, међународни савез Save the Children Alliance 259.751. особу, Ненсенски комитет 138.000, шведски Црвени крст 87.000, немачки Црвени крст 7000, енглески синдикат 92.000, међународна радничка помоћ 78.011 особа.

Сандуци са конзервираним месом из САД

Сандуци са конзервираним месом из САД

АРА програм је обустављен у лето, 4. јуна 1923. године, када је АРА послала писмено обавештење совјетским властима где су утврдили да према њиховим подацима, има довољно хране у СССР. Слање пошиљки са храном из САД је обустављено у марту 1923 а из Европе у априлу исте године. Укупна количина хране послата уа разним пошиљкама је износила 75.000 тона док други подаци тврде да је било послато до лета 1923. укупно 3.4 милиона фунти хране са укупном вредношћу 11.636.000 долара а према изјавама АРА, било је укупно 930.530 пошиљки. Као додатак те помоћи, АРА је послала помоћ у лековима и вакцинама. Уреди АРА су били оворени у 38 губернија РСФСР и по оцени народног комесаријата за међународну трговину, АРА је увезла око 595 хиљада тона хране, лекова и одеће, у износу ос 136 милиона златних рубљи. Укупно је отворено 15.000 кантина за исхрану гладних. У јулу 1922, 8.8 милиона људи је примило храну у кантинама као и залихе кукуруза а у августу исте године, 10.3 милиона.

Та помоћ се наставила и током другог светског рата кроз ленд лиз. Само једна ставка, рецимо конзервисано месо испоручено у току другог светског рата:

Произведено у СССР 432.5 милиона

Испоручено из САД као Ленд Лиз- 2 милијарде и 77 милиона

Тај Ленд Лиз је радио и у току првог светског рата пре савезницима, и био је неки облик економског рата САД. Тако рецимо америчке банке су Британији дали неку помоћ од милијарду долара, да би Британци тиме оптеретили немачке ратним обештећењем, да би се на крају завршило укупним износом од десет милијарди долара које су враћене у САД. Тако да је апсолутни победник првог светског рата САД, баш захваљујући ленд лизу.

Аркадиј Микојан, који је за времедругог светског рата био задужен за сарадњу са седам савезничких комесаријата (трговина, прехрана, транспорт…) и као Комесар Спољне Трговине, од 1942. године је руководио пријемом материјала под Ленд Лизом, и он је високо оценио доставу те помоћи:

‘… када су стигле америчке конзерве, јаја у праху, брашно као и други производи, наши војници су добили додатне калорије! Али и не само војска, нешто је остало и за позадину. Или узмите у обзир испоруку аутомобила. Ако се узме у обзир које је губитке имала наша војска, ми смо добили 400.000 Студебекера, Фордова, Вилиса и амфибија. Наша цела армија је била моторизована и то каквим возилима! То је исходило манавром који је побољшан и темпо офанзива је очигледно појачан.’

‘Да’, каже захвално Микојан, ‘без Ленд Лиза ми би највероватније ратовали годину ипо дана дуже.’

Поновљен текст од 25. априла 2022

Leave a Reply

Your email address will not be published.