Генадиј Федорович Игњатев

Кад оће нешто добро и корисно да направиш, ту мора да надрљаш жешће и ту нема разлике између тзв. истока и запада. Такав је био и случај са Генадиј Федорович Игњатевим, веома ученим човеком који је живео и радио у Советском Савезу.

Пондеролет, ширина 4,5 метра, радни напон три милиона волти, ток 20 А, 2000 намотаја у сваком калему, фреквенција 80 Килохерца, пречник калема 0,4м

Осим што је предавао физику у Краснојарску, био је сарадник конструкторског бироа за ракетну и космичку технику ‘Геофизика’ добитник многих признања и радио на неким тајним пројектима. Тамо негде деведесетих година је у Краснојарску основана лабораторија где је Игњатев истраживао а највише га је занимао ефект Умова, из 19. века. Професор Умов је радио на енергетским пољима око тела и њиховим токовима. На конференцији 1996 године у Санкт Петерсбургу, Игњатев је представио како са старим знањима је могуће урадити нешто ново и тада је представио Пондеролет, антигравитациони уређај.

Скица која објашњава антигравитациони уређај

Сам Игњатев је био отворен по природи, није крио своје радове, радо их је објашњавао и такође је наглашавао да је замисли црпео и од Николе Тесле. Али радити на нечему што за мале паре може да лети огрмоним брзинама, прелази велика пространства, је имало свој тежак данак. Прво су се студенти окренули против професора Игњатева, омаловажавајући његове радове да би нешто касније под чудним околностима погинула његова ћерка. За тим следи самоубиство његовог сина иза чега сам Игатев бива тешко повређен да би коначно био и убијен.

Теслин торањ из Краснојарска, десет милиона волти, 80 Килохерца, 1990-е у Краснојарску

Поновљен текст од 23. јуна 2021