Волим да слушам радио, јер има неупоредиво боље ствари да се чују и могу да радим док слушам. И тако почетком деведесетих, на радио Београду гостовао један господин, коме сам на велику жалост заборавио име. И жао ми је због тога јер ми је он на време отворио очи. Тај господин је говорио о колоструму, и био је стручњак из те области и годинама се бавио тиме.

Колострум као прва храна бебе

Колострум је оно што зову прво млеко које беба унесе у себе након што се породи. У ствари нема везе са млеком, излучује се право из крви и кроз дојке иде напоље, једина подударност са млеком је бела боја и да се лучи кроз млечне канале. Нешто што не може ништа на свету да замени, дају сву снагу заштите детету, штити га од болести. Господин кога помињем, је говорио о једном произвођачу из Немачке која је правила најбољи колострум на свету, готово исти као онај које мајке дају својим бебама. Они су имали огледно стадо говеда у Аустралији и то стадо ни од чега није оболевало. И шта би даље… угасили их! тек тако и колико се сећам, оправдање и разлоге су навели спајање две Немачке. Нит ми је тад било јасно, нити сад, зашто мора да пукне тако један силан произвођач због тога.

Колострум као прва храна бебе

Али ми је то био на неки начин први сигнал за узбуну. Јер ако људима ускратиш нешто што их брани од вируса, јача имунитет, спречава аутоимуна обољења- шта ти то спремаш? Као што сам рекао, то је био сам почетак деведесетих, код нас криза, распад Југославије, рат а ја се мислим већ на следећи рат који неће имати везе са било којим ратом дотле. Касније сам тражио, има да се узме колострум али увек сам имао у виду речи истраживача који је гостовао на радију- да је тај немачки био једини који доликује по особинама мајчином и који нама одговара.

Касније, 2011, ми је један други догађај скренуо пажњу да од лековитих биљака нема ништа, да ће се тешко супроставити новом покољењу патогена а 2019 сам коначно по једном трећем догађају, схватио да нешто креће. И то би било то… у сусрет Ковиду-22.

Поновљен текст од 1. новембра 2021