Данас је Кина победник и глобализације, економије и хладног рата. У свету укупно 129 држава тргује са Кином. А то је почело доста давно… и ово новије је исход сарадње Комунистичке Партије Кине и Ротшилда, који си плаћали и улагали како у кинеску индустријску структуру, тако и у друштвене делове, установљење Ротшилдове Централне Банке у Кини, која је тесно повезана са изборима као и текућим догађајима, као и планирање будућих догађаја и сукоба, од које ће обе стране имати користи.
Немогуће је писати о овоме а да се не оде у корене и везе Ротшилда и Комунизма. Карл Маркс, за кога се сматра оцем комунизма, био је треће колено Ротшилда. Социјализам је већ био у успону у земљама Европе као одговор на индустријализацију и услове рада који су наметнути. Године 1869., Михаил Бакуњин, је био упознат са Марксовим везама са Ротшилдима и то је описао на следећи начин:
‘Овај свет је сада, у најмању руку већински део, на располагању Марксу у једној руци, и Ротшилда у другој. То можда изгледа чудно. Шта ми овде имамо заједничко између социјализма и водећих банака? Суштина је у аутократском социјализму, Марсковом комунизму, са захтевом на снажној централизацији државе. А где је централизација државе, ту мора бити и централна банка, а где таква банка постоји, преиспитује се рад народа.’
Године 1937. Њу Јорк Тајмс је објавио:
‘Ротшилд и Маркс су браћа по крви и у духу. Победа Национал социјализма је први снажан удар по међународним облику и позива народе на њене стварне задатке.’
Марксов комунизам није социјализам, комунизам предложен од Маркса је само други приступ којим би Ротшилди били институција са централном банком у држави а чијим би постојањем народ поробљен и гурнут у дужништво. Године 1861., председник Линколн је дошао Ротшилдима за средства потребна за грађански рат. Ротшилди су се сложили али за камату од 24%-36% посто. Линколн је одбио и створио је сопствену валуту која је постала средство свих плаћања. До 1862., $449,338,902 новца је пуштено у оптицај а исте године, Тајмс оф Лондон, издање у власништву Ротшилда пише:
‘Умови и богатство свих земаља ће ићи за Северну Америку. Та држава мора бити уништена иначе ће уништити све монархије на планети.’
Линколн је већ 1864. године био упозорен на тешкоће које ће Руски Цар имати са Ротшилдовим настојањима да подрију царство и установе, успостављајући институт централне банке под комунизмом. Линколн је замолио Цара за помоћ током грађанског рата и Руска флота је послата у Сан Франциско и Њу Јорк као претња Британцима, Шпанцима и Французима који су били умешани у рат. Већ следеће године Линколн пише:
‘Ја имам два велика непријатеља, јужњачку војску испред мене, и финансијску институцију за леђима. Од то двоје, тај иза леђа је највећи непријатељ.’
Касније, исте те године, Линколн је убијен. Пруски министар, Ото фон Бизмарк, 1867. године пише о америчком грађанском рату:
‘Делови Сједињених Држава у оквиру две федерације подједнаких снага су подељени много пре грађанског рата помоћу финансијске моћи из Европе. Ти банкари су уплашени да ће САД, ако остану у једном комаду и као једна нација, досегнути економску и новчану независност, која може да узнемири финансијску владавину светом.
Глас Ротшилда су превладали. Они су предвидели снагу да ако замене две демократије, дужне финансијерима, самосталну, уверену и самодовољну Републику. Зато су започели свој задатак и преиспитивање употребе робља а то је ископало дубок амбис у обе дела Републике’.
Пре него што је убијен 1881 године, председник Џејмс А Гарфилд, је казао:
‘Ко год да контролише количину новца у нашој држави је апсолутни владар целокупне индустрије и тржишта… и када утврдите да је цео систем врло лак за управљање, на овај или онај начин, од пар моћних људи на врху, неће вам бити јасни извори инфлације и депресије.’
Из тих дешавања је јасно да су Ротшилди унапред гледали на профит и превласт у Америци кроз финансирање грађанског рата, заустављајући све напоре да се користи независна валута и уклањајући те који им стоју на путу. Са друге стране Марсков комунизам је вршио утицај на Русе и окретао их прозив Цара и његовом отпору успостављању Ротшилдове банке у Русији. Већ 1913. године Ротшилди су остварили свој циљ успостављањем Федералних Резерви у САД и 1918. су остварили свој следећи циљ кроз грађански рат у Русији и бољшевичку револуцију као и покољу целокупне царске породице.
Ротшилдиве новине Тајм оф Лондон пише 1919. године:
‘једна од занимљивих особености Бољшевичког покрета је висок проценат не Руса у њиховом вођству.’
Сад долазимо и до Кине- присиство Ротшилда у Кине иде назад у 1830. годину када су успоставили мању трговину златом и сребром а Рокфелерово присуство креће од 1963. године када им је продавао керозин. Године 1913. Рокфелерова Фондација оснива Кинески Медицински Савет. Фондација је такође била у финасирању образовања у Кини, тако је рецимо 1937. године Рокфелерова Фондација потрошила $37 милиона у Кине. Фондација:
‘верујемо да је најкориснија улога подстицање Кинеског вођства, да би се установили темељи’
1935 Рокфелери оснивају руралну реконструкцију која је трајала до 1936, а програм је стао услед Јапанске инвазије. Народна банка Кине је основана 1948. Она постаје Кинеска Централна Банка 1982. и била је једина банка у Кини за све врсте пословања. 1949. године, под вођством Мао Це Тунга је основана Народна Република Кина под вођством Кинеске Комунистичке Партије а наредне године су биле пуне насиља да би остварио и учврстио своју власт у Кини. А корени Мао Це Тунга иду у Јел.
Чувена школа Јел (Yale Divinity School) је успоставила већи број школа у Кине које су се заједнички звале Јел оф Чајна (Yale in China). Било је познато да је у ствари та школа ништа друго до обавештајна мрежа са циљем уништавања републиканске покрете Сун Јат Сена а зарад Англо Америчке владавине. Та Англо Америчка екипа је мрзела Сун Јат Сена, јер је он желео развој Кине. А са друге стране су волеле кинеске комунисте јер су они намеравали да врате Кину уназад, и да се баве производњом дроге. А један од најважнијих Јел оф Чајна ученика беше Мао Це Тунг. Та школа је била основана од Ротшилда а касније кроз Рокфелерова улагања. И та школа је помогла успостављању комунизма у Кине. У исто време су плаћали Совјетски комунизам. Године 1953. Ротпилдова банка је прва страна банка да успостави сарадњу са Кином након комунистичке револуције. А 1972. амерички председник Никсон и Џон Рокфелер, су отпутовали у Кину али је тај састанак претходно договорен на састанку Хенри Кисинџера и Мао Це Тунга. Кисинџер је био дубоко увучен у сарадњу са Ротшилдима и Рокфелером. Рокфелери су у Кисинџеру видели оперативца на међународном плану и са њим су се први пут срели 1954. године. Та веза се развијала и Кисинџер који је био у савету за нуклеарно оружје постаје касније члан Поверљивог Одбора као и Рокфелерове Братске Фондације. Године 1973. Кину посећује Џорџ Буш, који је (као и многи чланови његове породице), били чланови организације Скал енд Бонс. Исте године Рокфелер изјављује:
‘Социјални експеримент у Кини под председником Маом, је један од најважнијих и најуспешнијих у људској историји’.
Током седемадесетих и осамдесетих година Ротшилди и Рокфелери настављају улагање у Кини, која кулминира преузимањем Народне Банке Кине од Ротшилда 1982. године. Током целог 20. века, СССР је било глобално лице светског комунизма и исти је био створен и финансиран од породице Ротшилд. Али такође, почетком 20. века, Ротшилди и њима сродни, преокрећу Кину у лице комунизма 21. века.
Феномен економског раста Кине од Днег Сиао Пинговог првог представљања политике отворених врата из 1978. године, је произвоело прерастање у економског супермоћника у 21. веку. Кина је пратила унапред трасиран пут постепених преображења тржишта и индустријски сектор, који је био подстицан страним капиталом и технологијама. Постоји више извештаја последњих година где су Америчке фирме примораване на предавање технологије Кини а за узврат приступом том великом тржишту. Рокфелер до данашњих дана наставља финансирање Комунистичке Партије Кине.
Прегледом имена тих који су власници медијских кућа а које подржавају комунистичку политику, долазимо до тих истих који су одговорни за комунизам у Кини, бољшевизам у Русији, истих који су изазвали два светска рата и истих који су основали Федералне Резерве. Успон кинеског комунизма сад већ има читав век а циљеви остају исти- подела и владање светским насељењем. Њихов modus operandi је био да додају гориво на пожар са обе стране, да одржавају сукоб који су сами изазвали, снабдевајући обе стране опремом за убијање и добром зарадом од исте трговине. Њихова моћ је замишљена и заснована на новцу штампаном без покрића.
Сада је нови велики играч моћника управо Кина. Они не само да држе трговину доброг дела света већ и многе природне изворе, рецимо у Африци а не треба заборавити да је Путин дословно поклонио цео Сибир на 50 година и након тога, од Сибира неће остати ништа. Већ од 2018. године, Кина има своје војне јединице у Сибиру а повремено дође и до герилских борби.
Поновљен текст од 20. маја 2022