Кукали америчани тамо давно седамдесетих година, приметили су изнад Атлантика необјашњиве експлозије а да при том ништа није примећено. Претпоставка је била да Совјети испитују скаларну технологију, при чему на месту укрштања два таласа, настаје експлозија. Сматрали су да то раде из центра у Риги (помињо га ја нешто раније у неким написанијама). О томе је писало у посебном издању часописа ‘Галаксија’из 1982., посвећен Николи Тесли.
Прва позната успешна употреба скаларног оружја је у Афганистану а употребили су га Совјети са хеликоптера МиЛ-24. Ти зраци смрти су највероватније кориштени на више примерака хеликоптера а значајно је из разлога јер западни уређају захтевају ненормалне количине енергије док су користили хеликоптер који никако не може да понесе неку велику тежину у себи, какав би био неки додатни генератор енергије. Смрт од удара скаларног оружја наступа тренутно, свака ћелија бива тренутно мртва и све што је у телу (бактерије, вируси…). Особено за такву врсти убијања је да тело може да стоји до 45 дана без видљивих знакова распада. Да би замазали мало испитивање тог оружја, Совјети су лансирали ракете пуњење нервним бојним отровом али су западним посматрачима ипак били чудни ти лешеви, није баш личило на смрт од те врсте гаса па су једно време мислили да су користили нову врсту бојог отрова. О томе је писао Јозеф Бордански у часопису Џејнс Дифенс Викли од 7. априла 1984.
Наравно да све то потиче од Николе Тесле и многи ту врсту оружја називају и Теслини зраци смрти. Нема одбране од тог оружја, нема штит који може да заштити. Гађање је једноставно, усмери се на циљ и притисне окидач, дејство је тренутно против било чега (човек, тенк, брод, авион…). Постоје неке претпоставке да је то оружје кориштено у рушењу оних зграда у Њу Јорку. Има ту занимљивости, рецимо да су возила почела да горе и пре него се зграда срушила а јако је приметно и радиоактивно зрачење ту (од чега су многи ватрогасци касније умрли од рака, надрљали га као они из Чернобиља). И вероватно је то мало старија технологија где се користи радиоактивни материјал, постоји и патент на ту тему, № 2 904 692 а појава радијације у гвожђу се највероватније може приписати ефекту Мосбауера.
Поновљен текст од 20. јул 2021