Постоје различите поделе друштва, ми смо учили ону марксистичку о радницима, капитлиатима и слично, друге опет говоре о радницима, свештенству, војсци, племству… међутим, суштина нашег бића лежи у технологији и ми смо у начелу технолошка бића. Ми без технологије не можемо и развој технологије нас је довео до свега овога. Јел то знање паљења ватре много хиљада година уназад или данас знање израда ракетних мотора, неважно је, у суштини, ми смо се развијали захваљујући технологији. Али како нису сви кадри да осмисле нива знања и технике, у свим временима може да се посебно посматра једна група људи- Стваралачка класа. Она даје потпуно друго сагледавање друштва где рецимо свештеник може да буде део Стваралачке класе ако рецимо зна да нађе подземну воду и ископа бунар.
Једина особа која је некако дотакла ту тему је Ричард Флорида, професор Универзитета, директор института Мартин Просперити и повремено предаје на Харварду. Часопис Тајм га је уврстио међу 140 најутицајнијих људи на свету. Као један од уредника часописа Атлантик, редовно пише чланке и сматрају га особом која је поставила темеље на новој економији заснованом на знању. Своју теорију је објаснио у књизи ‘The Rise of the Creative Class’. Његову класу не чине само радници, већ и професори, научници, истраживачи. Они су седамдесетих година чинили око 26% становништва САД али су својим радом утицали на укупну економију и финансије. У његовом сагледавању, Стваралачка класа има водећу улогу у друштву. Осим стваралачке класе, Ричард Флорида помиње Услужну класу (касирке, продавци, медицинско особље) а који чине 45% становништва, и Радничку класу (возачи, вариоци, минери, радници у производњи…) који чине 19% становништва. Ни у једној варијанти Ричард Флорида не помиње занимања као политичари, блогери, банкари и сл. Касније је он и одустао од те теорије.
Ако се мало препакује, Стваралачка класа је у начелу најважнија класа друштва, без ње нема живота. Сада када влада криза и вриска за радном снагом свих врста, то би требало сваком да буде јасно. Без те врсте, човечанству нема живота. Лош однос према истој је довео до смањења особа присутних ту али и великих исељавања. Добар вариоц треба у свакој земљи али нисам сигуран ко као правник или политичар (или све што је у вези са тим), добро дошо било где и могао да живи било где ван своје земље. Та ограниченост одлично говори шта је врхунска вредност. Сам знам да је у Србији негде до краја седамдесетих година пршлог века, као веома пожељан муж био масјтор, уз инжењере, па су иза тога ишли трговци, официри. Адвокати и пословни људи су се тек касније појавили као пожељни и временом потпуно потисли све друге, поготово Стваралачку класу.
Било би можда занимљиво да се мало сагледа Агенда новог светског поретка, знате већ оно, златна милијарда и све шта иде уз то. Ја лично не мислим да је у питању милијарда, пре ће бити бројка од неких 350 милиона и кључна класа ту ће бити- Стваралачка класа!! Дакле ако ови победе, нестају дословно све друге класе, поготово ове друштвено политичке класе, које у начелу људе воде у разним правцима, увек погрешним и уситњавају их уместо да групишу (као што један филозоф рече, све што је уситњено, непрепознатљиво је). У тој новој верзији света, постоје Господари и Услужна класа, која је ништа друго него Стваралачка класа. Циљ је да раде и служе потребама владара, све до свог угинућа, а потомке неће имати јер ће бити стерилни. Живот би се водио у тзв. паметним градовима где би све било под присмотром. А све би одржавала Стваралачка класа. Док не би били замењени једног дана биороботима, чим технологија то омогући. Ћуте, раде, не буне се. Већ испитују капсулу у којој се развија беба и мајка за рађање неће бити потребна. Биоинжињерингом се детету одређују особине, да буду потаман господарима.
Видећемо… бар знамо да од наше Стваралачке класе све зависи. А које год друштвено уређење било, без Стваралачке класе се не може.