Тоталитаризам либералне демократије

Тоталитаризам као друштвено уређење је углавном повезано са богатим државама а не сиромашним а савремена историја показује да се такав поредак насиља, окренут ка унутра а не само споља, појављује у тзв. демократским државама западног типа. Могуће оправдање империјалних ратова запада, са либералним устројством унутра, тешко да може да се брани, с обзиром на очигледну чињеницу да све више постају идеологизована друштва квази либералног догматизма. Империјални према споља и врло агресивни према сопственим грађанима унутра. Демократија је уопште доведена у питање, почев од пада берлинског зида и са геополитичким турбулентним ломовима који су потом уследили, дошло је до преструктурирања новог светског поретка, до смањења америчке хегемоније и до подизања Кине и Русије на ниво великих сила. Нови светски поредак је променио структуру и тако је демократија изгубила на смислу, националне државе су развлашћене, долази до десуверенизације, детериторизације, губитак идентитета, промена свести, стварање потрошачког друштва у првом плану, капитализам добија изузетно негативан смисао, који се више не испољава посредством знања већ посредством силе и тврде моћи.

Нови светски поредак

Нови светски поредак

Савремено друштво је доведено до пуцања и традиционални друштвени односи су у кризи. Овом кризом између Русије и Украине смо поново сведоци да ратови кроје судбине света, и све је то исход сила које се примењују а све мање договора и пријатељстава. Тоталитаризам који данас надмоћно влада, јачи је него икад а део своје снаге може захвалити гласилима. Управо су гласила та којим се стварају све те слике, а те слике управљају светом. Некад је истина сматрана врхом али данас се та истина вештачки ствара у лабораторијама великих моћника. Велики моћници су управо моћни јер имају та глобална гласила и њима распрострањују себи пожењне слике које су резултат интереса а не резултат чињеница.

Слобода гласила не постоји. Ко плаћа медије, тај бира уређивачку политику. Не можете водити сопствену уређивачку политику а да вас плаћа држава, странка или приватни власник. Та тешкоћа је настала тамо деведестих година, када је дошло до приватизације у сфери гласила, нпр. у САД, гласила где су деценијама власници били новинари, прешле су у руке великих корпорација. Корпорације нису само банке, већ и разне фирме, произвођачи оружја. На први поглед изгледа бајковито, рецимо у САД има око 25.000 гласила, па се стиче утисак слободе и разноликости, али право је питање ко су власници гласила. Деведесетих година је било 35 власника, почетком две хиљадитих је тај број смањен на двадесет, а сада је тај број смањен на шест породица/корпорација! И од њих управо зависи како ће неки народ бити обележен, од одлука те шесторице. А та слика коју стварају та глобална гласила се преноси на сва остала гласила у свету. Тако да сви портали исто пишу, користе исте речи и алате, иде се на то да се пожељне речи све више траже, а те речи пак дају већи број кликова. Већи број кликова опет значи више пара од реклама, и на тај начин се истина опет маргинализује. Тако да је питање слободне нешто принципијално, важно за бит човека, представља суштину нашег постојања.

Моћ се своди на управљање подацима

Моћ се своди на управљање подацима

Ту иде и игра насловима, који привуку пажњу. А то је главна ставка таблоида, који су окосница потрошачког новинарства или нарученог новинарства, клијентелистичко новинарство. Ту се користе речи замке или речи удице, којима намерно провоцирате пажњу. Међу пет најважнијих занимања у САД у 2030 сматра се да ће бити менаџер пажње. Дакле није ствар само да направите вест већ да је и продате. Анализира се укупно време особе у току дана и колико троши на вести, и пажња се привлачи сензацуалним насловима, недореченим а вишезначним изразима. Новинарство пре интернета и новинарство после интернета, то су два потпуно различита света. Данас се ради новинарство које треба да буде пожељно и да одговара захтевима публике. Дакле не гледа се ни квалитет садржаја већ и број особа који то прати. Волтер Витман у књизи ‘Јавно мнење’ (издата пре један век) каже да друштвом управљају слике које су у главама људи а стварају их гласила. Главна тешкоћа је што су се слике безнадежно искривљене у главам људи а данас захваљујући интернету, има толико лажних вести, да је тешко разумети шта је ту тачно а шта није а тиме се повећава и обмањивање.

Слобода говора једина нада за правду

Слобода говора једина нада за правду

Либерализам губи јер је данас истина изгубила своје значење, а неистина је постала стандард. Прве новине које су објављене 1604. године у Немачкој су имале вести а међу њима је била вест да је змај летео изнад Париза (мисли се на митско биће), а то је привлачило пажњу, неважно што је измишљотина. Данас захваљујући друштвеним мрежама имамо брзину која је разорна, која обавије планету за кратко време. Треба разликовати глобализацију од глобализма. Глобализација је позитивна, нешто што шири односе, промовише друштво, уважава различитости, даје се глас мањинама, док је глобализам идеологија, као што је фашизам, комунизам, само што ми некако нисмо свесни тога. Глобалзам је једна замисао подметнута из великих центара моћи, једна светска влада, једна монета, једна религија, један језик, једна идеологија, једно мишљење… и зато смо ми данас у кризи. Свако мишљење које одудара од других ми искључујемо. Постоји тзв спирала ћутања, каже Елизабет Нојман, професорка из Немачке, и та спирала је- имате мишљење, и онда слушате мишљење других и увидите да ваше мишљење одудара од њиховог и ви онда повлачите своје мишљење у себе, и придружујете се чопору, придружујете се мишљењу већине. То раде глобална глсила. Суштина демократије суштина либералног/слободног друштва је у разговору, у суочавању различитости, у слободном изношењу мишљења. Али данс је све мање те слобое изјашњавања, све више се то политизује, злоупотребљава, даје се други смисао. Један од примару су тзв. хејтери, који једва чекају да неко нешто каже, који ће на све одговорити бумерангом, лавином коментара који су абсолутно бесмилсени и често увредљиви. И онда се човек повлачи, интелектуалци данас су у некој врсти дефанзиве, јер они други који су гласни прости примитивни, они владају том јавном сценом. И онда се паметни људи повлаче у залеђину. Паметни људи пишу књиге, које се данас све мање читају. Књига као гласило је данас у великој кризи. Тоталитаризам је опасан јер ће код младих људи усадити да је ћутање нормално, савијање главе нормално, који се снебивају да кажу своје мишљење зато што одудара од других мишљења. И то је врло озбиљна криза.

Деведесетих година прошлог века је престао да постоји мит о новинарској објективности. Власници гласила су са својим интересима однели превагу над уређивачком политиком. Гласила све мање раде за грађане и јавност а све више за велике центре моћи. Ти центри моћи су невидљиви и о њима се готово не говори. Право новинарство је кад пишете нешто о чему центри моћи не би желели да се пише а све остало је клијентелистичко новинасртво. У прошлом веку је свега шест недеља било без ратова, стално су ратови, сад се тренутно највише пише о рату у Украини а у свету бесни неких десетак ратова. Ми говоримо само о ономе што гласила приказују, шта нема у гласилима, као да се није ни десило. Сваки девети американац ради за војску, сваки девети американац дакле живи од ратова, САД је ратничка држава, њој требају ратови да би била уопште жива, да би имала моћ. Не треба она увек да води те ратове, радиће то други, рецимо Украина у овом тренутку, они ће њој дати оружје а кад буде све то завршено, све ће то наплатити до последње паре. Као што су и Србији наплатили сваку бомбу коју су на нас бацили. Као Ирак, разбили државу а онда наплатили сво оружје које су дали ради уграђивања демократије. Прича о демократији је медијска прича али је стварни свет саткан од интереса, лажи и превара. Пример рат између Ирака и Кувајта који је закувала САД, где су и једним и другим давали подстицај да нападну. Ту иде чувена епизода са бебама која је лажирана прича, где је једна медицинска сестра сведочила да су Ирачани ушли у болницу, бацили на бетон бебе и поубијали њих двадесетак. Та лаж је касније разбијена и расветљена али шта то вреди кад је Ирак у међувремену уништена и освојена држава, народ подељен са гомилом жртава. Исто је сада са Украином, кад буде пала у ропство, тек онда ће се знати шта је било у позадини. Истина се сазна много касно или никада.

Продаја оружја, спорт број један за САД

Продаја оружја, спорт број један за САД

Замислите да данас америчка гласила воде миротворну политику, па коме би САД продавале оружје? САД треба ратове да би сачувало свој стандард. Новинарску агенду одређују управо ти невидљиви господари. Нема више митова као што је афера Вотергејт где су новинари успели да збаце председника САД, када је новинарство било правдољубиво и демократично. Ако гласила могу да пишу слободно, онда је и то друштво слободно. Јавни сервиси су једина брана истине, једини служе грађанима, једини нису издали своја начела, они још увек покушавају да се не сврстају на неку страну. Читава замисао гласила је да се не сврставају, гласила не треба да буду ничија, већ јавни, народни. Да дају прилику и обичном малом човеку, и академику. Србија…. жабокречина где годинама само искачу исти људи који се у све разумеју и Украину, и у Ђоковића, и Партизан и Звезду, екнономију, рударство… стручњаци за све!!!Врло често сумљивих образовања, купљених диплома или шта већ. Пуно је ту лажиране стварности. Данашњи свет је саткан од лажи, гласила служе да се та лаж подигне на још виши степен.

Страх је нешто што управља човеком и страх је део управљања тих глобалних гласила. Чист пример је почетак пандемије када је подстицан страх од гласила да би се само што више продало вакцина. Гласила увек имају неке теме којима се баве, то су деведесетих била Ал Каида, као претња број један, па су онда на ред дошли Руси, па онда деведесетих година на кратко време Срби бивају главни страх и непријатељ број један, сад имамо разне облике заразе. А најопаснија је зараза јавних гласила. Цело друштво постаде позорница гласила. Сви политичари су играчи са маскама, и они те маске мењају у односу на захтеве публике. Занимљив је онај пандемијски сто где разговарају са Путином, да се држи одстојање, сто од четри метра. Потрошачка индустрија је одмах одреаговала и Икеа је избацила на тржиште такав сто и назвала га Путин. Све је постало роба и тржиште. Тешкоћа данашњег друштва је што све мање људи живи за идеје а све више од идеја.

Део тих гласила је интернет а готово сви сервери су у САД. Све што кликнете, тамо се чува. А ми то њима добровољно дајемо. Оног тренутка кад се неко уздигне, и постане занимљив, истог тренутка имају све о тој особи. Поуздано најјача обавештајна делатност икада. Оне државе које владају подацима, оне имају моћ. Моћ више није у томе дал имате дијаманте ил нафте јер ако то имате, напашће вас и узеће вам. Као што је Србија изгубила руднике на Косову ил што је Украина изгубиле део рударске индустрије у рату а које је у оба случаја исценирала САД. Моћници ће вам урадити све што желе и узети све што желе. А Србија је постала савршен полигон за неке будуће револуције…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *