Демократија је изузетно успешна форма за манипулацију великим бројем људи, зато је велике силе и примењују а о тоталитаризму је писао давно Џорџ Орвел у својој књизи 1984., где је указао у такав могући ток устројства друштва и владавине. То се види на многим местима, рецимо последњи избори у САД, где су као и у другим земљама, гласали они који одавно живе на гробљу. Књига је била забрањена у Британији на свеучилиштима, због наводно узнемиравајућег садржаја за студенте, али у ствари тај садржај је узнемирујући за те који су ту забрану донели. А разлог забране је тај што стварни живот на западу све више личи на Орвелов роман. Тај роман се некако и читао у време постојања социјализма где су на западу подвлачили као социјалистичку стварност али се временом ствари окренуле, и показале да западна стварност личи на причу романа. Зато је потребно људима затворити очи, да не би упоредили садржај романа са светом у коме живе.

Орвелова стварност је дечја игра у односу на оно шта се дешава данас, поготово ако у то видите одређене сфере науке које су изузетно напредовале, као што је вештачка интелигенција са једне стране и повезивање са радом људског организма и претварајући тај рад у једначине које ће софтвер моћи да имитира рад тела. А све то ствара огромне могућности не само управљања радовима појединих делова већ и преузимање потпуне контроле над мислима и рада целокупног организма. У томе учествују врло паметни људи, на западу су друштвене науке доста срозане и сви су прешли у ту неолибералну парадигму и постали су аквизитери лиеберализма а кога данас називају још и неотроцкизмом или неолевичарење, који начела једнакости спроводи на периферним маргиналним темама. Једнакост мушкарца и жене је озбиљна тема али да аутор чланка који је тамнопути човек, има предност у односу на рад белог човека у оквиру позитивне дискриминације, то озбиљног научника не може да увери.

Џорџ Орвел је како стоје ствари радио и за америчке службе и у подацима стоји да је многе своје пријатеље пријављивао да су комунисти

Ово горе поменуто је тренутно главна струја на западу и у њој учествују интелектуалци, јер од тога имају користи а све то води тзв мејнстрим трансхуманизму, јер им човек сам по себи није довољан, већ хоће као да га усаврше. Са друге стране има неолиберални тренд у коме с утопила скоро сва наука, где и професори препричавају оно што преносе водећа гласила, за шта би у не тако давној прошлости био исмејан. Данас ће се позивати на то да су грађани своје државе и да верују својим гласилима. Одлућујућа спона која повезује данашњи запад са Орвелом, је реченица ‘ништа не схваташ, свет је у глави’. Некад то није звучало тако уверљиво али данас, када смо малте не сви жртве гласила, и да нам је у стварности видно оно што нам у главу ставе. Та прича да је свет у глави вуче корене од немачког идеализма, Фихте и Шелинг су говорили управо то. А то може да се посматра и као симптом лудила. Тако да данас се нормално дешава да оно што излази из главе буде јаче од стварности! Није суштина шта је и како је, него како вас неко тумачи, дал вас тумачи као људско биће или као инсекта кога треба уклонити. А то што личите на човека, то више мање, јер тај тарнсхумани човек и није човек, то је андроид, више машина него човек, јер они који то осмишљвају иду ка укидању смртности, ослободити се тела. Као шеф Симпсона који живи у тегли 200 година. А све се то уклапа у причу пузећег тоталитаризма, који је већ на сцени и оставрује се а кад се заврши, ту више нема расправе. О њему може да се говори и бори против њега док је још у развојној фази, док још увек има џепова слободе где то још може да се каже. Јер тоталитаризам кад се закључи, нема више месту слободи.

И овај дрљави треба да нас усрећи у будућности?

Један од највећих нагона који је присутна у човеку је жеља за моћ. Она је битнија од било чега другог и неупоредивија. Човек данас као биће тежи да покори друге људе и да их стави под своју зависност, чак и робови не сањају да буду слободно већ да имају своје робове. Та воља за моћи је уграђена у механизам самоодржања, а уз напредовање технологије, то већ добија на димензији. Једно од највећих открића, мењање генома, а уз њу се појавила синтетичка биологија. Ту се избацују непожељни делови ДНК а убацују пожељни делови ДНК. Рецимо избацивањем дела ДНК који узрокује неке наслеђене слабости и болести, уклањају се могућност да особа и потомство исте болује од тога. А то звучи лепо на први поглед. Али ту долази и до ситуације горе од Орвела- да човек ствара самог себе, да га унапређује и мења по својим потребама, ствара се хибрид између технологије и самог човека, почев од рада на ембрину, да се уграђује у њега оно што се мисли да је пожељно, да се позајмљује од других врста, не од човека само. То је све потекло са Харварда и неки од тих су схватили где то води ал касно, јер нешто што се отргне, то је незаустављиво.

Афирмација страха и стварањем потребе за безбедношћу, западна друштва су постигла да све што се сматра мером безбедности се сматра нормалним и допуштеним. Ненормалност се уиграва као нормалност. Не види се перспектива када ће ненормалност престати. Пример- најављује се крај короне али се најављују неки нови вируси, дакле ми треба да навикнемо на ненормалност као нормалност, да би сутрадан наша деца живели у ненормалности као у нормалности а то се опет може повезати са паролама из Орвелове ’84, ропство је слобода, лаж је истина. Да је лаж истина смо се више пута уверили на својо кожи (и опет ће). Др. Јозеф Гебелс, један од највећих мајстора за пласирање лажи као истине у 20. веку, учио је на пропаганди Кока Коле и он је то и сам признао. Ропство је слобода… пример тога има много- два радна места да опстане, где човек са женом трче са једног радног места на друго, док други у исто време гомилају милијарде, застрашијућа неједнакост која се вешто маскира гурајући позитивну дискриминацију и замајавајући се маргиналним темама, и најважније је да систем остане нетакнут, да не буде угрожен. Научници се у начелу мотивишу анђеоским мотивима да раде за добробит човечанства, пример је Нобел који је измислио динамит, који није имао никакву идеју о ратном примени експлозива, већ је замисао била пробијање тунела, изградња мостова и уопштено за корисне примене. У великим гигантима научници раде јер су добро плаћени, који знају шта раде и где то иде, често себе оправдавају са тим- ако не урадим ја, урадиће све једно неко други. Горе поменуто играње са ДНК, ко у ствари о томе одлучује? Они који то одлучују, нису научници. Научници су ту малте не лабораторијски пацови који треба да обаве свој задатак. Тако да ће се производити функционални људи, по потреби владара а то значи прелазак из Орвеловог у Хакслијев нови свет, који ће бити испуњем произведеним људима, који се неће бунити, који је направљен по потребама- рецимо да буде врхунски спортиста. Коњ је застарео почетком 20. века појавим аутомобила… почетком 21. века је застарео човек. Трансхуманизам са жељом да се уради бољи човек, почев од војних захтева да се уради надмоћни војник, до дресиране животиње која може да ради било који посао, укључујући и место шефа државе! Андроид који обавља посао како треба, да не морају да га убију. А све то да се одржи накарадни поредак где десет људи има веће богатство него 150 држава света а са друге стране, имате огромну масу и да се та маса не би бунила, правила нереде, и не би побили те који су нагомилали то богатство, иде се на замену послушним овцама. То је прворазредна намена трансхуманизма.

Пут у пропаст

То је већ сада… када сретнете особу који је гласилима напуњен, и не можете са истом особом да разговарате осим ако се не слажете са том особом, који је напуњен и нема своје мишљење али је у исто време уверен да га има. Пример је скори на једном свеучилишту у Енглеској који је на предавању потпуно невезано за тему, говорио све најгоре о Србима, да су испали гори од фашиста а све засновано на гласилима. А он то може јер је заштићен докторском титулом. И то је та истина, да врло често титула даје човеку алиби да прича будалаштине. Оваква моћ гласила није могла да се замисли икада раније. Појавом телевизије је настало чудо! У Ватикану када су први пут видели телевизор, записали су у архив- ово је ђавоља ствар.

Колапс друштва је немогућ јер има у себи механизам самоопоправљања, али је могућ колапс система. Хаос је подношљив. Ми смо већ сад начин нека врста хибрида технологије и човека, ако узмемо у обзир зависност од многих направа али оно што нас чини људима је критична свест о томе. Ми смо ушли у ту игру са технологијом због разних нових могућности које су нама привлачне и све више се дајемо том простору, поготово виртуелном простору, који је многим главама присутан као нова стварност, дакле имамо физичку реалност где живимо и имамо неку мета реалност, где учествујемо својим умом, тежњама и мислима. Ви сад на даљину имате доктора који вам успоставља дијагнозу на одстојању, сад већ постоје планови паметних градова, где ће се све решавати брзо, где ће рецимо машина упоредити на милионе података, и наћи дијагнозу, чак и наћи нешто ново што можда ни један живи доктор не би могао да нађе. Оно што ми радимо данас, ми се све више дајемо машинама, сво своје знање уграђујемо у њих, и оне обављају све што и човек, и поставља се питање за неку будућност пред нама, када машине буду овладале свим сазнањима и вештинама, чему уопште човек?

Киборг, за тамо неке савршени човек (човек???) будућности

Ко одлучује? Класична теза, онај који има новац, има моћ, у његовом интересу се то ради. Он плаћа све, па и ту крупну науку. Како развластити ту квази елиту која води планету у пропаст… сви напори науке, финансија је да се замени овај свет са мислећим људима, светом функционалних људи, послушници, паметан град. То је тај тоталитаризам, све ће те имати на располагању али ништа нећете поседовати, и тако ће бити све док вас не промене, то је посебна варијанта комунизма. Али ће бити под контролом у односу на коју је класични комунизам жив смеј. Последње уточиште слободе је- готовина!!! Али сви трче за картицама и неким виртуелним валутама. Плаћате телефоном или картицом (може и лицом)… али елем, рекли сте прет продавницу нешто против власти, и гле чуда, ваша картица не ради. А има гомила шушке на налогу. И онда стигне порука да нисте били добри, неће да имате своје паре док се не поправите. Контрола која иде преко гласила је већ таква, да је тешко замислити неки правилан начин побуне против властодржаца. Свака назови демократска земља је у задње три деценије упетостручила број полицајаца. Полиција је постала војска. Полиција сада штити поредак. Њима је све дозвољено, док рецимо у источним земљама, рецимо Србија, није, оспе се одмах дрвље и камење. Као по оној, што је дозвољено Богу, није волу, и сад је питање ко је овде Бог а ко во. У нашем друштву, Бог је онај ко држи моћ у рукама а во је онај ко мора да се потчињава. Технологијом је већ сада могуће очитавање мисли човека а полиција Дубајиа је пре три године такав систем почела да користи.

Све је до концепта сукоба, где се види решење свим тешкоћа света у искорењивању сиромаштва. Али пре неку деценију долази до промене концепта и по њему треба истребити сиромашне… та чувена златна милијарда (у ствари пола милијарде…)… Закључак- Орвел је био оптимиста!