Руски филозоф, социолог и књижевник Александар Зиновјев (1922-2006), својим књигама Зјапеће висине и Глобални човечњак је увео нови жанр, социолошки роман. У првом раздобљу свог социолошког рада, док је још био у СССР, поред низа социолошких студија, објавио је роман Зјапеће висине (1976) где је у сатиричној књижевној форми изложио критику совјетског друштва. Овим романом је стекао светску славу а две године након тога је баш због тог дела прогнан из СССР. На западу се наставља његова плодна делатност, а почетком деведестих предмет његове критике постају западна друштва- тамо је објавио књигу Запад која је изазвала ширу медијску и академску пажњу. Желећи да своја виђења и прогнозе о еволуцији западног света изложи директније и слободије, што у научном дискурсу није увек могуће, Зиновјев је изабрао литерарну форму и тако настаје роман Глобални човечњак, који је својеврсни пандан социолошкој студији Запад.
Сама реч ‘човечњак’ је изабрана по аналогији са мравињаком, чиме Зиновјев наглашава масовност и безличност савременог човечанства. У роману се приказује еволуција западног друштва које у 21. веку достиже свој врхунац и овладава човечанством намећући свима свој образац живота. Прогнозе Зиновјева, дате деведесетих година прошлог века, остварују се данас невероватном тачношћу. Радња романа се одвија у Великом Западу и Запад-ситију који су измишљени а заправо су пројектована места водеће цивилизације која управља светом у 21. веку. Кроз нарацију протагонисте, који је запошљен у једној од главних аналитичких институција, приказује се друштво онечовечених, аутоматизованих, отуђених појединаца у сумрачном свету безличног тоталитаризма. У предговору за овај роман Зиновјев је записао:
‘Прегледао сам мноштво књига и филмова о будућности човечанства. У њима се готово игнорише социјални аспект будућег човечанства, то јест какву ће форму имати људске заједнице, њихови чланови као социјална бића и какви ће бити односи међу њиховим члановима. Књига коју препоручујемо пажњи читалаца по својој форми јесте социолошко- футуристичко приповедање. Њена основна идеја гласи- наш 20. век је био, можда, најдраматичнији у историји човечанства са стаовишта људских судбина, идеја, социјалних система, народа и цивилизације. Али без обзира на све, то је био век људских страсти и осећања- век наде и очаја, илузија и спознаја, саблазни и разочарења, радости и туге, љубави и мржње… То је био можда последњи људски век. Над њим се надвила громада векова надчовечанске или постчовечанске историје, историје без наде и без очајавања, без илузија и без спознаја, без саблазни и без разочарења, без радости и без туге, без љубави и без мржње’.
Зиновјев је објавио још дела у којој обрађује и Русију након СССР и Србију. Подстакнут бомбардовањем Југославије, вратио се у Русију 1999.