Истраживања последњих година показују да је свака пета особа у Србији старија од 65 година тек свака седма нема још петнаест година. Од 2002 до 2019. године животни век се продужио са 72.3 на 75.7 година а статистика а статистика светске здраствене организације из претходних година сведочи да су од Срба старији само становници Немачке чији становници имају просечну старост 45.5 година и Италијани чије је становништво у просеку старо 44.4 године. Чини се да тренд старења нације добија на убрзању, нови попис становништва спровешће се у октобру ове године, и скупљени подаци ће бити од изузетног значаја за будуће планирање различитих стратегија, како на националном, тако на локалном нивоу.

Све мање и мање деце у Србији

Од 2000. па до 2019. Србија је имала око 65.000 рођених и од 100.000 до 105.000 умрлих, што је значило да Србија стално губи по 35.000 становника сваке године, негативни прираштај. Због пандемије коронавируса, 2020. и 2021. те две године се издвајају од претходног тренда у смислу погоршања тако да је број умрлих 2021. био око 116.00 а 2020. био 135.000 и уз то иде смањење рођења. За сад је стопа развода мања него у земљама ЕУ. Приметно да 1/4 деце бива рођена ван брачне заједнице и те жене се враћају својој основној породици и по правилу више не рађају. Однос према породици је добар од стране грађана али не и од стране установа, јер нема примена ни једног могућег механизма који би олакшао негу деце и подстрекивала на рађање. То све доводи Србију у положај веома старе земље на свету. Србија је свдок недовољног рађања у задњих пола века. Последице се виде данас где се у мањим срединама гасе школе или се спајају више малих разреда у један. Ту једино одступа Београд где су разреди претрпану првенствено због расељавања становништва.

Села у Србији лагано одумиру већ век ипо али није за занемаривање ни одумирање градова средње величине. А баш ти градову су нека основа развоја, и места која би требала да привлаче људе да ту и остану. Да би то успело, неопхподна је децентрализација, ад се не слива све у пар великих градова. У случају развоја средњих градова, они би утицали на развој и живот околних малих места и села. Тако да се као кључ демоградско останка јавља не село већ град средње величине. Уз развој средњих градова треба да иде развој факултета јер је сада приметно да они који оду да студирају у велико место (Београд, Нови Сад), ретко се враћају у своје место јер или нема посла или једноставно заснују породицу у великом метсу. Основање факултета у средњим градовима би утицао на развој пратеће индустрије услуга, распоред новца и свршени стручњаци би остајали ту (уз посебну причу да им велики део средстава не би ишао на станарине).

По предвиђеној криви, Срби нестају почетком 22. века

Стручњаци наводе више чиниоца који утичу на демографску катастрофу Србије, прва је одлазак младих из Србије, и ту су бројке различите. Неки подаци наводе да је проценат младих који хоће да оду из Србије већи од 50%, и тај став је заснован на економским и друштвено политичким мотивима. Занимљиво је да ту нема у правом смислу одлива мозгова, већ највише одлазе ниско и средње квалификоване особе. Годишње одлази до 20.000 особа али расте број тзв. циркуларних миграција, где особа оде привремено, ради и живи у иностранству па се врати.

Приметно је такође одлагање рађања тако да се по садашњим подацима, прво дете жена добија са 28.8 година, а пре пола века првороткиње су биле са 22.2 године. Треба додати да је у међувремену скочио и број факултетски образованих жена што утиче на одложено прво рађање. На друго дете се тешко одлучују а о трећем нема ни помена. То доводи до стопе од 1.43 за Србију, што значи да је народ у нестајању. Сада су људи окренути сами себи тако да је најважнији хедонизам, самоостваривање, индивидуализам, имају за један део становништва, много већу вредност него породица. Тако да решење у области рада, да родитељи имају олакшице када добију дете, и не би имала утицаја јер је главна тешкоћа постала у области саме културе људи. А то поставља питање за будућност- шта када постане Србија доста мања са становништвом и доста старија?

Села у Србији су све више празна

Нисмо усамљени, слично је и у Русији или Кини а о западу боље да не говоримо. Земље западне Европе питање мањка људи покашају да реше увозом са стране али то не доводи баш до жељених промена, јер ти људи нити имају жељене квалификације, нити ће се уклопити у нову средину. По неким проценама, Србија ни у једном сценарију неће моћи да дође до обнове и пораста становништва, тако да је ту исто могућ сценарио увоза људи. Такође ставка о којој се не говори а то је квалитет становништва, дакле не само суве бројке, већ рецимо колико су Срби здрави. И оно што је најбитније да се каже а то је да су прилично поремећени односи међу половима дали значајан учинак да се мање особа уопште одлучује на брак и на децу. И на крају да се нагласи да ни једна од ових назови душебрижничких секти (не знам како другачије да назовем), не придаје ни најмањи значај овоме нити ради на решењима.