Када помислимо на пчелу, обично помислимо на медоносну пчелу а њих је много више, у свету их је описано око 16.000 врста, али се претпоставља да их име и преко 20.000. У Европи има око 2000 врста пчела, док само у Србији има преко 850 различитих врста пчела, од тога је медоносна само једна врста. Само у Београду и околини има око 250 различитих врста пчела. Нису само пчеле важне за опрашивање, ту су важни и многи други инсекти, али су пчеле најделотворније у томе. Врло тешко је врсте пчела разликовати међусобно па понекад и од других инсеката. Неке разлике су рецимо, између пчела и мува (јер има врста мува који изгледом потпуно имитирају пчелу), ако се погледа глава и ако су антене јако кратке или се не виде, то је мува, муве имају доста крупније очи, муве имају два крила док пчеле четири крила. Има доста врста пчела, поготову оних који живе паразитским начином живота, оне нису толико чупаве као пчеле, и изгледом подсећају на неке осе (иначе су пчеле и се сродне, спадају у исти ред инсеката), осе су више глатке, пресијава им се површина тела, док су пчеле више чупаве (чак и те паразитске). Ми смо навикли на кошнице међутим то је место живљења медоносних пчела, али већина пчла живи испод земље. Неких 70% врста копа тунеле, ту праве своја гнезда, док неке пчеле настањују разне шупљине (биљке, дрвеће, трске, процепи у стенама). Има неколико врста пчела (једна је код нас) које се гнезде у празним кућицама од пужева, које лепо уреде и замаскирају травкицама да буде мање упадљиво. Али има и тих врста пчела које раде отворено гнездо, спајајући различит материјал ту.

Лепа дивна медоносна пчела у лету

Не праве све пчеле мед, само медоносна пчела прави мед, код нас је то западна медоносна пчела (Apis Melifera), али и бумбари праве одређену количину меда, само што су њихове колоније једногодишње, и немају потребе да праве веће залихе као медоносне пчеле. Код других пчела је други начин живота и други начин одгајања младих. Иако оне не праве мед и остале пчелиње производе, и те пчеле које не праве мед су од великог значаја, јер раде оно што је њихова највећа вредност, опрашују. Биљке цветнице су преовлађујућа група биљака на нашој планети, укључујући и биљке које ми користимо у исхрани. Медоносна пчела не иде на све биљке, и она бира, друге врсте пчела опрашују друге врсте цветова, тако да је кључ успешног опрашивања у разноврсности.

Око 20% свих врста пчела живе паразитски, то значи да женке не сакупљају полен за своје потомство, не припремају гнездо, него уђу у већ припремљено гнездо неке туђе врсте пчеле, и њихова ларва се ту развија на рачун хране која је ту остављена, и убије ларву домаћина, али је све то у равнотежи, ни један паразит не истребљује свог домаћина, тако да се популација обострано одржава. У начелу исхрана пчела је биљног порекла, за разлику од других опрашивача који само у једном раздобљу живота или само у одраслом степену, користе нектар као извор хране. Ларве пчела се могу развити само на полену, ни једна друга храна неће довести до исправног развића. Постоје и врсте пчела које су уско специјализоване само за одређене врсте биљака и не могу своје ларве да хране са већим распоном полена, док друге врсте као рецимо медоносна пчела које користе већи распон биљака у исхрани. Поред употребе пестицида, још један чиниоц који угрижава пчеле је уништавање њихових станишта, тако да се градови појављују као станишта пчела.

Биљке које можемо да засадимо и омогућимо опстанак пчела

Градови данас представљају скоро савршено станиште пчела, јер данас када пољопривреда све интензивнија и у све већим размерама, и показало се да су пољопривредне области места без много пчела, посебно због раширености гајења монокултура. Пчелама је храна доступна само сезонски, док цвета нека биљна култура, тако да са гедишта пчела то је пустиња. Такође у пољопривредним пределима пчела нема где ни да се гнезди, и они су уз пестициде јако неповољно за живот пчела. Са друге стране, много чиниоца утиче да су градови јако повољни за живот пчела, рецимо у градовима се саде разне декоративне биљке, већина њих је медоносна, тако да су стално током целе године неке биљке у цвету (и то је више ради естетике) али из угла пчела то значи да им је храна доступна целе године и да је разноврсна. Зелене површине се у градовима заливају тако да ако налети сушно доба, пчеле неће бити угрожене због хране. А и у градовима се не користе пестициди, бар не у мери као у пољопривредним пределима. Тренутни је тренд у свету да се травњаци замењују цветним ливадама. Развој урбане екологије је еволуиорао и од градова као места где живе људи, сада урбана екологија на градове гледа другачије. Уз мале измене зеленила, може да се подигне биодиверзитет, који постаје самоодржив и стабилан а што и јесте и циљ. Један од начина да се помогне у томе је да се промени редослед кошења траве, па се могу у неким земљама видети на травњацима и симпатични натписи ‘покосићемо травњак касније, хранимо пчеле’. Широом Европе се примењује тзв. мозаично или фазно кошење, где се не покоси цела зелена површина већ само један део, а један део остаје опрашивачима, али и другим врстама које ту живе.

То је све утицало на појаву урбаног пчеларства. Међутим то вуче и одређене опасности, јер са превеликим бројем медоносних пчела, угрожавају се други инсекти, јер и поред све кампање за очување природе, медоносна пчела није угрожена. Иако је суочена са разним тешкоћама, као врста није угрожена и неће нестати. Све ове друге врсте имају другачији животни циклус и не могу се тако брзо умножити као медоносне пчеле, показало се да ако на једном месту има превише медоносних пчела, превише кошница, пчеле могу да се понашају као инвазивне врсте, и да неповољно утичу на друге врсте пчела јер их потискују, и буде лош учинак свеукупно. Тако да треба бити пажљив са урбаним пчеларством, да се води рачуна о заступљеним биљкама у околини.

Један занимљив тип кошнице која се држи у соби- омогућује лечење ваздухом из кошнице а вибрације пчела су такође благотворне за здравље

Једна од инвазивних врста која угоржава домаће пчеле је азијска пчела смоларица, која је пре неку годину стигла из Азије. Први пут је откривена 2008. у Француској, а прва једника је виђена у Србији 2017. године. Већ 2019. је уочена велика популација те врсте. То је једна крупна упадљива пчела, лако се препознаје, то је летња пчела најактивнија је у лето. Прмећено ја да избацује друге врсте пчела из гнезда али није утврђено колико негативно утиче на популације пчела. Није опасна за људе, није опасна по мед, она такође опрашује биљке и прави своја мала гнезда, и она је солитарна пчела што значи да свака женка за себе прави гнездо.

Пчеле могу бити искориштене у различите сврхе а једна од тих је употреба као биосензора. Америчка војска је чак вежбала пчеле да утврде ако има трагова експлозива. За то се користе медоносне пчеле, све пчеле имају јако добро развијено чуло мириса, а медоносне пчеле је лако истренорати, просто дати им награду, рецимо шећерну водицу, након откривања тога што ми желимо. У суштини се прати избацивање њиховог језика и њиме обавештавају да су откриле циљани материјал.

Један тип кошнице применљив у градским условима, рађен плетењем

Пчела је веома занимљив живи створ и има способности које далеко превазилазе веичину њеног мозга и способност њеног нервног система. Тако да пчела са својих 140 милиграма (има их разних, неке од 80, друге од 200 милигарма), који за своју величину могу да превале огмормна растојања, као кад би рецимо човек ишо пешке од Београда до Стокхолма, а оне то прелазе сваког дана, прелазе по 7-8 километара и лете мрзином од скоро 20 км/ч. Оно што је занимљиво да је мозак велик 2 кубна милиметра, и тако мало ради беспрекорно и омогућује пчеле све њене делатности. У роју има до 80.000 пчела и то није лако да се организује, а она све то успева тим мозгом. Анатомија пчеле је једноставна и она има и срце али нема крвоток како га ми замишљамо, она нема крвоток, већ има вискозна течност која у себи има ензиме, и циркулација течности иде од позади напред. У тој крви нема кисеоника, јер се кисеоник добија преко трахеја, и кисеоник се директно раствара у тој плазми којом је испуњено тело. Захваљујући најновијим технологијама и изради верло малих скенера, урађен је снимак мозга, он се састоји из две хемисфере, и она има поља/регионе који су посвећени, рецимо поље позади за вид, поље које је за мирис, а има и реггион за слух, при чему пчеле немају слушни апарат, немају уши, него имају микроскопске длачице по површини тела, тако да оне осећају и најмању звучну вибрацију. Пчела има способност да ако види нечију црно белу фотографију три пута да упамти ту особу. А све то у том малом мозгу успева. Пчеле су све сестре. Пчела је једини инсект који произовди храну коју користи и човек. За цео свој живот пчела произведе мед за толико колико може да стане у једну кафену кашичицу. Али како живе у огромном роју, онда се произведе већа количина меда. Пчеле препознају свог медара и не уједају га, осим када су у стресу.