Српски манастир Бањска је задужбина Краља Милутина. Краљ Милутин је изабрао скоро савршену раван у подножју планине Рогозне, на реци Бањској, левој притоци Ибра, да сагради своју цркву. Градња је трајала од 1312. па до 1318. године и о њој је бринуо игуман Данило, потоњи српски архијепископ. Била је то највећа задужбина Краља Милутина, посвећена Св. Стефану. Краљ се упокојио 1321. у Неродимљу и игуман Данило га је пренео у Бањску. Његове мошти нису ту дуго остале, у време Косовске битке, склоњене су у Трепчу, а око 1460. однете су у Софију, где се и сада налазе. Од тада манастир Бањска више пута је страдао. Прво од пожара а онда од Турака. Занимљив је запис путописца Бенедикта Курпешића који каже да је султан у 16. веку, наредио да се манастир поруши, јер су се у њему скупљале хришћанске избеглице. Курпешић је иначе забележио епску песму о Милошу Обилићу. Велика разарања Бањска је доживела 1689. године, у време Турско Аустријског рата, а у 19. веку претворена је у џамију. Због свега тога, живопис је поптуно уништен, и ми не знамо како је манастир првобитно изгледао.

Манастир Бањска данас

Бањска је рађена у рашком стилу, са слепим кубетом и две заштитне куле, попут оних у Ђурђевим ступовима, и код Св. Николе у Куршумлији. По налогу Краља Милутина, Бањска је рађена по угледу на Студеницу, Краљ Милутин није штедео средства да украси своју гробну цркву. То потврђују и остаци фасаде, коју су украшавали тесаници од белог, плавог и црвеног мермера. Али и остаци структуре сведоче о томе. Сачувана је Богородица са Христом, која се чува у цркви Соколици, на Косову, и глава једног лава уграђена у потпорни зид манастира. Краљ се нарочито постарао да манастир Бањска не зависи економски ни од кога, па му је дао бројна имања и повластице. Све то је навадено у његовој Хрисовуљи, тј. повељи, која је сачувана у препису. Њу су 1889. године пронашли аустријски научници у старом сарају у Цариграду. Захваљујући академику Александру Ломи, који је овај важан документ детаљно анализирао, дознајемо да је Краљ Бањској дао чак 75 села, и 8 катуна, са 514 породица. Посебна вредност Милутинове Бањске Хрисовуље је у томе што је Лома доказао да 650 топонима представљају српско словенску терминолигију. Уз то, у повељи су навадена српска лична имена, бројних баштиника, ковача, пчелара, седлара, млинара, виноградара, рибара и других. Ако неко данас жели на Косову и Метохији нешто доказује или оспорава, помоћу топонима, и наравно не само њих, онда му је Хрисовуља Краља Милутина најпоузданији ослонац.

Урушавању манастира Бањска, допринели су и Срби, који су после одласка Турака, у потрази за благом Краља Милутина, прекопали и око цркве него и ближу и даљу околину. Пронађен је 1915. само гроб Краљице Теодоре, супруге Стефана Дечанског, а мајке Цара Душана, и у њему су пронађена два прстена, који се сматрају најлепшим примерцима српског средњовековног накита. Повод за ово прекопавање биле су приче о богатој ризници манастира Бањска, и о њеном великом злату. Али све је то давно нестало. Уосталом Бањска је 520 година била у рушевинама, заборав је није прекрио, јер је народ стално долазио да се моли. Свако казивање о Бањској, макар и кратко, не сме да обиђе старца Милију, једног од највећих српских епских песника. Он је 1822. године, Вуку Караџићу пренео можда најлепшу српску народну песму, Бановић Страхиња, која је радњом управо везана за Бањску.