Дамаски челик, код нас познат по сабљи Димискији, је био челик изузетног квалитета, кован некад давно у Дамаску, у распону од 300. године нове ере па негде тамо до 1700-их. Има прича из једног од ратних похода Ричарда Лављег срца, када се срео са војском Сарацена. Позва га вођа Сарацена да изађу пред својим војскама и покажу снагу свог оружја. Ричард узме у једну руку топуз а другом руком у којој је био мач, удари по топузу и пресече га. Вођа Сарацена рече- Ваше Величанство је показало снагу своје руке а не снагу оружја. Онда је узео у руке сабљу Димискију, изнад ње је узео марамицу и пустио да сама падне… марамица се пресекла на два дела преко оштрице сабље. И данас праве те сабље али немају везе са некадашњим, мајстори су давно умрли и са собом однели и тајну заната.