Седамдесетих година прошлог века, нематеријална добра су чинила 17% укупне вредности, а данас је удео нематеријалних добара (патенти, жигови, индустријски дизајн…) 85%. Пре десет година је на светском нивоу било 6.5 милиона пријава патената, а 2020. године скоро 22 милиона.Оно што је највредније на свету, што се купује и продаје, су опредмећене технологије, заштићено интелектуалном својином. Србија има јако дугу традицију заштите интелектуалне својине, најстарији и најважнији међународни уговор из ове области је париска конвенција, која је донета 1883.године, и Србија је једна од једанаест земаља оснивача и потписника те конвенције! Све земље света су данас чланице те уније (конвенције). Србије је прве прописе донела већ наредне године, 1884., из области жигова и индустријских модела и узорака. Завод је у Србији основан одмах после првог светског рата, 1920. године. Прве прописе из области ауторских права су код нас донете 1930.
Непоштовање нечије имовине а поготово интелектуалне, је узроковало да многи умни људи побегну из Србије
Светска организација за интелектуалну својину има седиште у Женеви. У априлу 1970 године је донета конвенција о основању светске органозације за интелектуалну својину и тридесет година касније, скупштина светске организације је донела одлуку којом проглашава 26. април за дан интелектуалне својине, и у тој одлуци између осталог стоји “дан када се слави стваралаштво људи, и допринос који научници и уметници дају у унапређењу савременог света”. Интелектуална својина не ствара стваралачке људе, она помаже стваратељима да достојанствено живе од свог рада. Када говоримо о интелектуалној својини, то је када неко нешто напише, наслика, када има замисао… и он има некаква права на то што је створио. Читав један сектор у српској економији, па и у светској, заснива се на интелектуалној својини, тзв. креативне индустрије.
Имати замисао је дивно али још лепше је кад од ње можете да живите
Основни принципи су међународни, и то из области заштите патената, и они су заштићени међународним уговорима, које је Србија већ потписала и ратификовала и дуги низ година ми имамо та начела уграђене у наше право. Европска комисија је рекла да Србија има јако добар ниво заштите интелектуалне својине, Србији остаје још да донесе закон о ауторским и сродним правима. У начелу светски заводи за заштиту интелектуалне својине су подељени за заштиту индустрисјске својине док се министратсво културо бави заштитом ауторских и сродних права. У Србији се сва та права штите у једном заводу. Приликом заштите права, подношењем документације, власник патента постаје монополиста, и то у смислу правног монопола. Проналазак је ново техничко решење одређеног проблема. Свако техничко решење се покреће одређеним питањем а то је да се реше неки проблеми (типа како да држите хемијску у џепу а да се не умажете па је смишљена оловка са механизмом за увлачење и извлачење мине). Проналазак мора бити објективно нов, да има инвентивни ниво и да је индустријски примењљив. Када су сви ти услови испуњени, завод за интелектуалну својину (Србије), даје одговарајућу заштиту, односно издаје патент. Исто је и са другим врстама својине, као рецимо жиг, и она је знак којим се разликује роба и чини је препознатљивом. У то такође сматра и индустријски дизајн, ако сте дизајнирали рецимо облик телефона, то такође спада у интелектуалну својину. Неке друге ствари се не штите на тај начин, рецимо написан чланак, он је заштићен оног тренутка када је настао. Друштво које мисли на своју будућност и напредак, треба да изгради систем интелектуалне својине и то је начин да задржи своје креативне појединце. У исто време, тим заштитама интелектуалне својине треба да гарантујемо сигурност неком улагачу, који ће да своју робу представи и продаје.
Непоштовање нечијег знања и сталне тежње да буде покрадено, узроковало је то да су многи мудри људи са собом у гроб однели и своја знања
Пиратерија свих врста наноси велику штету ауторима који су у своје дело унели рад, знање, време, новац и заслужују да имају благодети од свог рада. Читав један део српске економије који се зове креативна економија и која почива на интелектуалној својини а то је музичка, филмска, ИТ, издаваштво… и они стварају 5% бруто домаћег производа, плус 2.5% од повезаних индустрија, што је укупно 7.5% бруто домаћег дохотка долази из тог света. Неки други показатељи показују да интелектуалним радом (тзв фри ленсери), годишње у Србију унесу бар пет милијарди ерова, а да за то нису продали ни једни фабрику, њиву, рудник извор воде… Ту је упошљено неких 150 хиљада људи, 22 хиљаде малих и средњих предузећа је регистравонао у домену креативних индустрија, више од половне запослених су са академским образовањем, док је у осталој привреди 23%. По старости ту раде млади од 22 до 44 године старости а што чини један јак потенцијал.
Партијска подобност и непотизам итекако разарају друшво а поготово рад интелектуалаца
У те интелектуалне заштите спадају и заштите производа са географским пореклом (грнчарија из Злакуше, лесковачки домаћи ајвар, пиротска ваљана кобасица). Заштитити рецимо шљивовицу није лако јер је то опште име за врсту алкохолног пића (као кад би заштитили име вода), али већ додатком географског порекла ‘српска шљивовица’, ви већ имате право на заштиту. Ти производи су у начелу и скупљи јер се производе начелно у сеоским срединама, јер се раде по чистим и здравим поступцима и у малој количини (дакле извоз је бесмислен јер не може да снабде ни један мањи град у Европи). Србија је тако заштитила неких 82 производа. Како се пак ради о малим количинама производа, ту не може да се разматра укупни бољитак државе али је вредно да макар то једно село где се то ради, има благодет од таквог заштићеног производа. Пример је рецимо Лесковац који им 30% више запослених захваљујући производњи свог заштићеног ајвара (њихова паприка, њихов рецепт а што му даје јединствен укус и препознатљивост).
Знање осветљава свет и крчи пут наред
И за крај један занимљив податак- пре отприлике једну деценију на интелектуалну имовину САД је било неких 80% укупне вредности а све оно друго (скупа кола, зграде, јахте, накит…) је износило 20% укупне вредности.