У данашње доста стресно време, присутан је у јавности говор мржње и он долази са свим могућих страна. У начелу говор пун страсти, неистине и као што назив каже- мржње. Али много опаснији, делотворнији је говор истине. Честитост, то је лично обележје сваке исправне особе. Али најезда корпоративног је уништоп часност као обележје и у име виших циљева и личне благгодети, често се одустаје од истинољубља. Како ће то бити зависи од окружења али и од послова на којима сте. То намеће изградњу и новог личног обележја, у то је укључена широка употреба друштвених платформи, где величате своју успешност, приказујете лажни сјаја, фотографије са летовања и зимовања, увек дотерани у фотошопу да изгледате лепо, окружен згодним особама, лепа храна на столу испред вас… и то често буде и покривач за рецимо нечасна дела којим је све то стечено, људи воле сјај. И тако сваким треном градећи неко друго биће, губите себе и своје обележје. Али не губите публику која вас верно прати. Пре или касније особа почиње да лаже и есто се изгуби у вртлогу својих измишљотина. За тим следе разна растројства и болести. Лажи су понекад и део тог система, рецимо ако послујете са неким, ви не можете о њему износити ружне ствари, иако оне могу бити очигледне чињенице. Ту слободу говора добијате тек кад стане сарадња са њима/ њим.

Говор истине

И шта ако у таквом окружењу и таквој атмосфери, ви говорите истину?

Људи престану да разговарају са вама. Почев од блиских другара, породице па до пословних сарадника. Свет у коме живите почиње да се невероватно мења у нешто сасвим друго. Бивате нападани и одбацивани, како у стварном животу, тако и на друштвеним мрежама. Говор истине ће многе разгневити и увредити. Али знајте- частан човек се теко вређа, он је вољан да чује. Частан човек цени поступке. Неки ће помислити да сте почели да сводите рачуне у животу. Али не треба ни у изношењу истине претеривати, јер ако сте у неким тешкоћама и о томе свакоднвно пишете на свом зиду друштвене платформе, можете бити протумачени као неко под депресијом и психозом и који је готов да заврши свој живот.

Говором истине мислиће да сте полудели и вероватно ће вас и питати ” дал си нормалан/нормалан” или “јел си ти луд/луда”. Почеће олајавање у позадини, повезивање са вашим блиским где ће уздуж и попреко растезати ваш живот. Питаће за здравље, питаће за психу и често очекујући само лоше вести. А неки ће почети и да вас се плаше. Говориће да покушавате да будете другачији, напомињаће да је између лудака и генија мала разлика и слично. Мислиће такође да сте смешни. Очекиваће следећу појаву, изјаву, причу. Они коју су вас одбацили полако ће вам се враћати. Постаћете извор сензација и нецензурисаних вести по њима. Биће “јел знаш шта сад рекла она будала” и слично. Постаћете попут шпанске ил мексичке серије, бићете за друге биће у наставцима.

Говор истине

И онда једног тренутка…

Људи почну да вам верују. Питају вас за савет и мишљење. Постају свесни да вам ви говорите без зле намере и да говороте то што стварно знате. Да не причате шарене приче да их забавите или уплашите. Можда вас неће волети, можда ћете и даље уливати неку дозу страха али све једно ће вам веровати и јављати се за савет. У једном тренутку, за многе постајете сигурна лука, сигурно склониште у временима тешким.

Бивате ослобођени! Нисте више у свом златном кавезу, ослобођени сте од друштвеног обележја где вас систем гура систем, постајете своје обележје. Ако сте се раније снебивали да ишта кажете јер би изгубили “пријатеље”, сада сте слободни у својој спознаји и испољавању исте. Те које изгубите, сигурно никад ништа нису ни вредели. “Мени треба сто јарана” више не пије воду, ионако, кад треба се ицепају и сложе дрва за зиму, дај Боже да вам дођу пар “јарана”. Али ти који дољу, су ти прави, искрена рефлексија небеске доброте. Сада више немате границе, вишак небитних је отпао, немате потребе да било коме угађате на било који начин. Сада су поред вас они који цене истину каква год да је она и воле вас и цене какви јесте. Живот постак+је лепши и опуштенији, за разлику од лажова и говорника мржње, не мора да памтите шта сте рекли. Више вам није битно шта сте обукли, шта сте јели, где сте били- једном речју Ти постајеш Ти!

Говор истине

И за крај- не бркајте искреност са грубошћу и неотесаношћу, искреност не значи да треба неком да пљујете у лице и причати гадости. То није слобода истине. Та слобода коју стекнете значи да сте изградили сопственост и поверење, да сте учинили себе бољим и научили како да преузмете одговорност за изречено и учињено.

Посвећено мучним душама овог света које хоће светлост, радост и стварни живот.