Данас смо сведоци једном ужасавајућем односу у школама према учитљима и степен изопачености понекад поприма ужасавајуће облике. Можда би било занимљиво да се вратимо мало назад у историју и како је то решио Јосиф Висарионович Стаљин са својим сином Василијем. Он је наиме попустио јако у школи и понашао се прилично размажено и чак је дошло и до сукоба са директором школе. Тада се Стаљин писменим путем обратио школи а писмо је доле у свом изворном облику:

Позната фотографија Стаљина који пише за радним столом, можда не пише баш ово писмо које се овде помиње али је бар подлога за причу

Преподавателю т. МАРТЫШИНУ.

Ваше письмо о художествах Василия Сталина получил. Спасибо за письмо.
Отвечаю с большим опозданием ввиду перегруженности работой. Прошу извинения.
Василий – избалованный юноша средних способностей, дика- ренок (тип скифа!), не всегда правдив, любит шантажировать слабеньких “руководителей”, нередко нахал, со слабой, или – вернее – неорганизованной волей.
Его избаловали всякие “кумы” и “кумушки”, то и дело подчеркивающие, что он “сын Сталина”.
Я рад, что в Вашем лице нашелся хоть один уважающий себя преподаватель, которнй поступает с Василием, как со всеми, и требует от нахала подчинения общему режиму в школе. Василия портят директора, вроде упомянутого Вами, люди-тряпки, которым не место в школе, и если наглец-Василий не успел еще погубить себя, то это потому, что существуют в нашей стране кое-какие преподаватели, которые не дают спуску капризному барчуку.
Мой совет: требовать по строже от Василия и не бояться фальшивых, шантажистских угроз капризника на счет “самоубийства”. Будете иметь в этом мою поддержку.
К сожалению, сам я не имею возможности возиться с Василием. Но обещаю время от времени брать его за шиворот.
Привет!
И. СТАЛИН
8.У1.38 г.

Чувени писмо које је Стаљин упутио школи у вези понашања свог сина

Надам се да сте разумели али и ако нисте, ту су преводиоци на интернету који ту могу доста помоћи. У кратким цртама, Стаљин је нагласио да је његов син производ васпитања разних куми и да су га подизали као “сина Стаљина”, да је Василиј портрет диктатора, и да се доста каприциозно понаша. Сам Стаљин је нагласио да сам не зна како да се избори са својим сином и препоручио је школи да се према њему односе веома строго. Мислим да се тај историјски наук може лако применити и данас.