Светог Трифуна као свог заштитника обележавају виноградари, винари, калемари и воћари а славе га и гостионичари. Осим њих, Св. Трифун је заштитник и девојака. Виноградари на дан Св. Трифуна, 14. фебруар, пре изласка Сунца, одлазе у виноград и ради богатог рода орезују два до три чокота, залију их старим вином да би тиме повратили снагу винограду после дуге зиме, како би почело да буја на пролеће уз молитве да виноград роди. Култ светог Трифуна веома је развијен у Српским крајевима, а неке породице га славе као крсну славу. Она се на посебан начин обележава у домаћинствима које се баве воћарством и виноградарством уз пресецање славског колача и орезивања чокота.
Свети Трифун се у Православној цркви обележава 14. фебруара, и за њега се везују многа предања и обичаји. Свети Трифун је рођен у Камсади у Фригији, и живео је у трећем веку. Био је велики Христов следбеник и живео је скромно. Чувао је гуске богатих људи. За њега се везује предање да је излечио ћерку Римског цара Гардијана, од злих духова и да је због тога награђен великим богатством, које је Трифун поделио сиромашнима. Император Дакије био је велики противник Хришћанства и зато је Трифуна затворио у тамницу. Трифун није хтео да се одрекне Христовог учења и посечен је мачем 250. године. На дан његове смрти обележава се Тривундан, виноградарска слава. Верује се да свети Трифун штити лозу од града и штеточина, и да од тога дана треба да крене резидба, јер крећу и воћни сокови. У неким крајевима у Далмацији свети Трифун се везује и за заштиту од глодара, па се практикује отварање ормара преко ноћи.
Свети Трифун је крсно име појединих родова а његов дан је у неким насељима узет за Заветину, славу целог места. Тога дана се одржавају и литије. То је начелно у местима где је виноградарство веома важна грана. Уопште сва насеља у познатим виногорјима су празновали Тривундан, и та се виноградарска слава последњих година обнавља. Све до другог светског рата овај светац је био и слава механџија.
У народу је мноштво веровања и обичаја о Тривундану, као и гатања како ће време бити. Но овај светац је значајан и као заштитник љубави и девојака. Почев од светог Трифуна 14. фебруара, у околини Зајечара, наредна три дана који се зову Трифунци, празновани су у народу због вукова. На ове дане се пазило у крајевима где је овчарство била важна делатност, да вуци не би нанели штету. У селу Велики Извор износили су на ове дане из куће белу кошуљу и покриваче, да би како се веровало, родило жито.
Обичај поклањања поклона на 14. фебруар вољеној особи а све више малдих особа се у анкетама изјашњава да је 14. фебруар свети Валетнин. Да се на тај дан девојци треба давати поклон, што је могуће скупљи, су осмислили заговорници потрошачке културе а на тај дан се у Римокатоличкој цркви на тај дан празнује свети Валентин. По њиховој легенди он је био храбар да се успротиви одлуци цара Кладиуса и да тајно венчава војнике којима је то било строго забрањено јер се веровало да су ожењени људи лоши војници. Зато га је цар погубио. Легенда каже да је он пре смрти тамничаревој кћери послао једно писмо у коме јој се захваљује на свему, а у њему му је послао и жути шафран. По примању писма по легенди да је девојка прогледала. Свети Валентин се празнује и у Православној цркви али 13. августа али за њега нису везани неки посебни обичаји као код Римокатолика.
Једно од најраспрострањенијих веровања везаних за светог Трифуна је да ако на овај дан пада киша или снег биће родна година, ако је ведро година ће бити сушна и неродна. Свети Трифун се сматра заштитником пољских усева, Српска Православна црква верујући у чудесну моћ овог свеца, установила је нарочити молитвени чин који се врши на њивама и баштама ако се догоди штета од инсеката или глодара. Када се врши овај чин узима се зејтин из кандила светог Трифуна, и Богојављанска водица, па свештеник пошкропи њиву, башту или виноград, и очита молитву. На светог Трифуна почиње такозвана сечка, за њу народ на Косову и Метохији каже “сечка сече, марта дере, свети Сава кожу бере”. У народу постоји и изрека као што је “Тришо забо угорак у земљу па зато снег и лед почињу да се топе”. По неким веровањима на дан светог Трифуна почиње пролеће, природа почиње да се буди као и љубав код људи а дан после светог Трифуна је Сретење, дан сусрета зиме и пролећа. И за крај молитва Св. Трифуну.