Америчка јавност први пут нешто о Србима чују преко Николе Тесле а Вилијам Ентони је писао како један део света одлази код њих у нови свет док други народ је у исто време имао улогу граничара старог света, штитећи је тако што се боре са Турцима и постепено враћајући просторе који трпе мухамедански јарам. Борећи се против армија полумесеца тај народ је развио врлине храбрости и мудрости и одржавао ненамдамшно родољубље и независност. Ентони каже да су од тих занимљивих људи рођен Никола Тесла.
Никола Тесла је рођен у породици свештеника али и по мајци су такође били свештеници. Никола Мандић, Теслин ујак, га је у раној младости упознао са радовима Декарта а након смрти Теслиног оца, његови ујаци су му помагали у школовању. Отац Николе Тесле, свештеник Милутин Тесла који је био у то време веома цењен у Лици, био је особа изузетног интелекта и морално одличних особина а од Аустријског цара је чак одликован за свој свештенички посао и изградњи добрих односа са муслиманима и римокатолицима. Као мали Никола је често западао у невоље из којих је неким чудом преживљавао и његов отац је сматрао да би свештенички позив као Божји знак, да може бити и патријарх. Милутин ј од малена радио менталне вежбе са Николом као игре меморије, погађања и друге, а што је помогло да се интелектуални набој још више развије код Николе. Ту је била и богата библиотека од оца коју је Никола од младости користио а и прва знања о електрицитету је добио баш од свог оца. Милутин је био несумљиво природни филозоф, и он је казао да су те муње и громови електрицитет. Николина мајка Георгина је била неписмена али обдарена народном духовношћу и како је сам Никола изјавио, он је од ње наследио проналазачки дар. Георгина је била вешта у рукама и сама је правила за домаћинство неке направе а њена мајчинска љубав према Николи је вероватно била та која је утицала да Никола постане велики научник. У једном раздобљу се Никола одао коцки и прокоцкао је све што је имао. Неком приликом мајка му је изнела свежањ новца и рекла “Ево ти Нико, то је све што имамо, што пре прокоцкаш то последње што имам, пре ћеш да се оставиш тог порока”. Никола је узео тај новац, прокоцкао али се тада нешто у њему сломило и више се никада није коцкао. Митропополит Петар Мандић, његов ујак, је још једна особа битна за Николу и ту се привикао на Декартов математички начин размишљања. Он Николу стипендира на студијама и касније када је у Америци Николина фирма банкротирала, он шаље Николи са другим рођацима новчану помоћ.
Једна од Николиних особина је била милосрђе. Такав је био од малена, у школи је делио са другарима школски прироб, храну, одећу а касније је исту особину задржао и није био просјак коме Никола не би уделио милостињу. Тесла је рекао “знам да су многи од њих од заната, понекад прођем али се увек вратим, и дам динар, много се боље осећам после тога”. Исто тако је и многима описивао детаље својим проналазака и помагао да исте примене у својим радовима. Био је јако родољубив, јако је волео Српски народ, и знао је да прашта. Пример је праштање Пупину на његовом самртном одру (мада има оних који тврде да међу њима и није било правог раздора). Од других важних особина је била религиозност али се о томе мало зна. Тврди се да је казао да он верује у Бога али то у шта он верује није описано ни у једној постојећој религији. Био је добар пријатељ са Николајем Велимировићем и себе је целог живота сматрао Хришћанином. Послењдих година живота када се мање бавио истраживањем, дубље се везао за Православље, Али далеко од тога да је живое по црквеним канонима, ипак је он највећи део живота био посвећен истраживањима у својој лабораторији. Помагао је Српску Правславну цркву. Волео је гусле и тврди се да је плакао слушајући гусле и Срспку епску поезију. Умро је читајући “Смрт мајке Југовића”. У једном разговору са Мештровићем, Никола је причао да се до своје педесете године молио на коленима и како су га у породици научили а касније у нешто измењеном облику.
Као млад Никола је имао жељу да се бави новинарством али је ипак касније ту своју склоност искористио и писао је неке важне чланке за Америчке новине. У једном чланку у часопису “Ценчури”, Никола Тесла је написао да је Србија на Косовском боју поднела кључну жртву за Европу и само захваљујући нама Србима Европа је остала слободна од исламске најезде и да је Европа та која нам дугује вечну захвалност и да никада неће моћи да се одужи за дело Српског народа. Тај текст је имао огмроман одјек у Америчкој јавности и Никола је сматрао да је тим текстом више допринео Српству него сви његови проналасци. Током првог светског рата је објавио више текстова, где је објашњавао суштину рата и објаснио улогу Аустро Угарске Царевина која покуава да уништи право ту Србију која је чивала њене границе. Осим тога писмима се обраћао угледним Америчким личностима да помогну Срспком народу у својој борби за слободу. Никола је био изразити монархиста и имао је веома леп став о Дражи Михајловићу и тврдио је за њега да је он наставак оне борбе за крст часни и слободу златну.