Прва фотографија коју овде видите је настала 5. марта 2011. године у Холандији. То је било раздобље озбиљних прекретница код мене, неких нових сазнања и видика, оверена ковид пандемијом 2020. године. То што видите је доручак код мојих пријатеља Холанђана код којих сам био у гостима четири дана. Дивни људи, на жалост домаћин од прошле године више није са нама. Био сам ту пословно, промоција књиге где сам и ја био аутор. Седнем ја за сто, гледам оно и кажем у себи- па ја ово сам могу да поједем. Почнем ја да кукам у себи како ћу да цркнем гладан ал опет глас разума каже да су људи издржали теже муке, конц логоре, прелазак преко Албаније, па нису умрли, па могу ваљда и ја да издржим. Помирим се са судбином, издржи ти та четри дана (кажем сам у себи), и кад стигнем у Србију прво идем да изем тепсију бурек са месо!!! Ал како да једем ово? Ма видећу како они па тако и ја. И тако и буде, они узму лепињицу, узмем и ја, ставе сир на то, ставим и ја и тако једемо заједно. Следеће буде лепиња, салама… и заврши се оброк, ја сит. И збуњен.

То је тај доручак у Холандији, дакле има нешто пецива, неки намаз као маргарин и као што се види по једна чаша сока и нешто сира и лепе саламе, као шунка. И сасвим лепо смо јели нас троје одраслих особа.

А није требало да будем збуњен, тешкоћа је у мени. Ја сам био за толко начитан да знам да ми треба да поједемо онолко колко нам је велик желудац. Додуше дан данас појма немам колки нам је желудац, а поготово мој (немам намеру да се сецкам и лично проверим) ал некако му дође као кад спојите две шаке да захватите воду па све се то попуни и одозго још нека мала гомила. И то нам је доза за оброк. Еее ту долазимо до основног извора неприлика, знамо а не примењујемо. Небитно- преживим тих четири предивна дана, нисам умро и вратим се у Србију. Не сећам се јел сам изео тепсију бурека ал сам се вратио на наш ужасавајући начин исхране. Тад су биле неке статистике и оне су говориле да смо неких 70% пара трошили на храну. Дакле платите све глобе које нам натоваре и што вам остане… 70% треснемо у канализацију. Не ваља бре, видим ја ал никако да применим искуства из Холандије. Тамо рецимо понуде те кафу ил чај и кексиће. Један кексић. То ти је. И гледано са медицинске стране, више вам шећера и не треба. То је кекс реда “Домаћица” које има по продавницама у Србији. А ми то туримо пред себе и трсимо док не видимо данце. Холанђани, који имају неупоредиво веће плате од нас, то раде неупоредиво умереније. Та кутија кекса реда “Домаћица” има траје бар пар месеци код њих. Испадоше већи Православци него ми јер се итекако држе оног “неумереност у јелу и пићу” као смртни грех и никако га не упражњавају. Од Православља нама у начелу добро иде турање разних слика накићених мудрим мислима ал никако да то и применимо. Како рече Брус Ли, суштина знања је у примени.

Имати своју башту је јако битно јер сте независни и можете гајити баш оно шта ви желите, не зависите од хирова тржишта. А нема лепше него кад уберете неко сезонско воће и поврће и тако свеже га једете одмах ту.

Године пролазе, моја знања се гомилају али не и примена, товим се ки вепар, набио грдне килограме. Два километра могу да пређем само ако дође такси и превезе ме, у противном кукам на заверу масона и како рошилд оће нас сви побие. На жалост то је било и време када сам био и у погрешној вези, која ми је пила душу, уништавала ме психички, финансијски исцрпљивала, стварала стални немир и да сам хтео, не би мого да напредујем. А и због трзавица у истој вези, нисам ни делио своја сазнања. Оде и однесе ти сва знања муком стечена али и Божјом промишљу, јер како то да други нису видели, него баш ја.. Онда долази преломна и стресна 2015. година. Свако рађање је болно али ипак уз све те порођајне муке, ипак води нечем новом. Ослобађам се добрим делом многих баласта и крећем у ново поглавље. Ново поглавље је у ствари ништа друго него примена дотле стечених сазнања. А кад кренеш тим током, онда се отварају нова.

Ово је млин купљен у Украини, цео металан и много је боље решење од оног раније, који је имао у себи камене дискове. Камен се троши и оштећује, зрнца падају у брашно и није баш пријатно. Код метала тог нема, овај од ливеног гвожђа је малте не вечит а врло користан ако имате своје жито, не зависите од нечијег млина.

Исхрана. Долазим претрагом старих текстова до неких значајних открића на тему исхране. У начелу крећем од нас али ту нема података сачуваних, у ствари врло мало али има доста у Украини и наравно у искуствима других земаља. Таман да учим мало и друге језике. Ту се стичу и битни подаци из древних технологија, кључних за разумевање живота али понекад и обичаја некад. Оно што сам увидео, пост какав га данас знамо и није баш примењиван. То је дошло много касније. Све се спремало на масти. Месо се јело само недељом, властела је то могла да приушти и чешће али у начелу и на нашим дворовима (то не значи само простор садашње Србије, већ много много више). Разлика је била у кориштењу меса, рецимо кокошке се нису јеле јер су јаја била много битнија како за исхрану али и као везиво у малтеру који се користио за израду утврђења. Није било много морске рибе али оно што данас кукају о неким посебним мастима (омега 3) које има само риба, имало је све у јајима. Од меса су главне биле овце, тек доласком Турака, ми прелазимо на свиње. Просто они их нису јели, није било отимачине.

У мојој верзији исхране уопште нема одустајања од меса, само се другачије примењује. Има од рибе па до домаћих животиња. Некада су наши људи са много чланова породице (дакле по пет и више деце), товили једну свињу и кад је закољу она им је била извор меса за целу годину.

Цела технологија обраде намирница је била друга, рецимо житарице су биле много грубље млевене. Ја сам то доста касно открио али сам из неког осећаја хтео ту грубо млевену житарицу, боље речено крупу. Од моје потраге сам доживео да ми се сељак без 80% зуба у глави смеје и свим урла на пијац како ја хоћу храну за стоку, јарму. И дебил као он и слични ме приморавали да купујем намирнице који су они као разумели и наметали свој облик незнања да на то бацам паре. Зато сам 2014. и набавио ручни млин, да сам мељем зрно и правим брашно и крупу каква мени одговара. Наравно, моја изучавања старих знања се наставља и ту има доста знања итекако битних. Нисам се никад оптерећивао неким хистеријама верских фанатика али једна ствар ми је од њих запала за око- преживеће (мисли се на неку велику надолазећу кризу) само они скромни. И поред свих знања као и примене, и даље нисам био скроман. Међутим, и то се изменило и пре неки дан сам прорачунавао како стоје ствари са личном потрошњом и кад се прерачуна у динаре ствари стоје овако: дневна цена основних намирница 60.27 динара за моју исхрану! За месец дана 1808.1 динар увећано 30% за остале материјале (зачини, енергија која се потроши…)= 2350.53. То је рачун из времена поста, за време кориштења меса то изађе за мене одраслу особу, високу 1.8 м негде од 3200 до 3400 динара месечно. Изгледа немогуће али је врло могуће.

Ту је свугде око нас у великим количинама али је просто не примећују а од ње испадају веома укусна јела и напитци. Додуше на југу Србије још увек користе разне траве у спремању јела па и ово се повремено користи.

Има је свугде око нас само људи не знају да је то та. Не баш тих древних сорти, њих има нешто у Србији, доста у Украини и како кажу моји пријатељи из Белорусије и Русије, код њих нема (и много се жале). Логично питање како за тако мало може неко да се нахрани? Вероватно може само да вегетира. Није уопште тако. Узмимо пример битке на Косову. Свашта се зна о њој. Она је трајала осам сати. Дакле- осам сати ви држите на себи оклоп, штит тежак од 15 до 40 килограма (зависи од модела), мач који је тежак од 8 до 15 килограма (опет зависи од модела и ковача) и тиме млатите осам сати!! Узмите у руке тег од осам кила и само шетајте пар сати градом, не мора да машете њиме, ништа, само га држите и шетајте. Е том храном су наши били битку осам сати. Турци исто, лакше оклопљени, али опет, треба се тући и том “лакшом” опремом толико сати. Дакле могуће је. Што значи да је ту просећан ратник имао оброк од данашњих шездесетак динара и добио једну од кључних битака средњег века!!! Која је спасила целу Европу од даљег убрзаног продора Турског ислама. Одмах да нагласим- немам појма какав се оброк делио пре битку, нисам био ту а нема ни неки запис али само могу да наслутим и претпоставим из неких других извора каква је то храна могла да буде.

Чланак је почео фотографијом трпезе па и нек заврши овом богатом древном трпезом где има свега и верујем да је све преукусно.

Најлепше у целој причи да сам ја у трагању за исхраном која ће ме спасити у тешким временима, у ствари нисам дошао ни до какве кризне исхране, већ до једног сасвим правилног начина исхране ког ћу се држати целог живота и пренети својим наследницима. Ове горе бројке су урађене за оне које живе у граду па све мора да купе (дакле у тренутку припреме овог написанија пре неки дан сам проверио цене преко интернета) али ако имате своје парче земље, цене вам буду 1/3 од горе наведених. И најбитније нисам постао Холанђанин већ се вратио својим древним Аријским коренима. Како нисам стручњак ни за исхрану, ни здравље али ни историју, не желим да причам сада овде о врсти исхране, остављам овим инфлуенсерима и стручњацима нек дају упутства. Ово је чисто баљезгање уз кафу, бескорисно али мени мило. Мој сајт на крају крајева…