Банка семена Харков

Појма немам како ћу једног дана унуцима и праунуцима објашњавати како смо допуштали лудила ових садашњих времена. Један од удардних дешавања која иду последњих година су везани за производњу хране. Не масовно увођење ГМО, то је прича за себе, не што сељаци ненормално користе разна канцерогена средства да прскају биљке већ о једном системском разарању свих могућности да се народ храни лепо и укусно. Кренемо неколико година уназад, у Србији у Панчеву се гаси азотара, веома важна за производњу ђубрива за пољопривреду а као замена долазе ђубрива из Хрватксе и Мађарске у чији састав тешко да може да се проникне (пошто ја не верујем да етикета са саставом баш све искрено каже). Онда долази она чувена експлозија у Бејруту када се уништава огромна количина шалитре, веома важне за производњу ђубрива. Уз то иду разне вести о помору животиња и биља и оне најгоре- о намерном уништавању усева и рода. Понекад се то оправда заразом али има много примера да је род уништен тек тако, без оправдања. Последњи пример је од 13. маја када је у Саранском газдинству управница наредила уништење целокупног рода, више има овде. И онда…

Остаци банке семена у Харкову након удара

Остаци банке семена у Харкову након удара

… пре годину дана, на данашњи дан Руске јединице су уништиле банку семена у Харкову. Са великом количином древног семена али и хибрида. Знам знам… Украинци сами себе гађали, а можда била и нека Украинска јединица, баш ту унутра. Наравно да ничег од тога није било, остављам пропагандистима нек испредају своје легенде. Банка семена је просто уништена тек тако. А снабдевала је семеном сваког ко је тражио, наравно и Русију. Осим горе наведених оправдања, има и других, као, има банка семена у Норвешкој. Да, има али ако је тачно да иза ње стоје капитал Гејтсове и Рокфелерове Фондације, онда је питање колико ће то бити доступно народу.

Неки од сачуваних узорака старог семена у Харкову

Неки од сачуваних узорака старог семена у Харкову

Поменута банка семена у Харкову је имала у тренутку уништења 160 хиљада разних сорти семена и сматрали су га једним од бољих на свету. Чак и за време Немачке окупације у другом светском рату, та банка је сматрала веома важном и била је добро чувана. Банка семена је имала назив Академија Аграрних Наука Украине В.Ј. Јуријев и основана је давно 1900. године. Од 1992. године почиње научни рад који се посебно бавио старим семенима и сарађивали су са више установа који су та семена испитивала, садила и умножавала и стављала на располагање земљорадницима. Знам да су налазили неко баш древно семе приликом арехолошких ископавања, успевали да исто оживе и да се та сорта рашири по неким областима у Украини.

Банка семена у Харкову је била добар извор материјала за многе земљораднике ван Украине

Банка семена у Харкову је била добар извор материјала за многе земљораднике ван Украине

Након уништења банке, неколико сорти семена је заувек изгубљено. Тврди се да има нека скривена копија тог семена склоњена раније али о томе не знам ништа. Није то ништа ново да тамни облаци из правца Москве зацрне небо- тако је страдао и чувени академик Вавилов који је путовао по свету и сакупио неких 250 хиљада различитих врста старог семена. Стаљинистичке чистке су му дошле главе а није било ни једног разлога за његову смрт. Његов институт је опстао али осамдесетих година прошлог века више нема подршку државе и саветују им да обуставе рад. На чисту тврдоглавост институт “Вавилова” опстаје и жив је и ради некако и данас. Његова збирка је била основа за оснивање банке семена у Норвешкој. А у новије доба, Руска Федерација доноси дана 23.09.2013 одлуку N 839 “О государственной регистрации генно-инженерно-модифицированных организмов, предназначенных для выпуска в окружающую среду, а также продукции, полученной с применением таких организмов или содержащей такие организмы», или по српски- производња и употреба у исхрани ГМО организама и то креће од 1. јула 2014. године.

 

Многа дешавања у последње време указују да прети нека озбиљна катастрофа са храном, а осим досадашње хране, сада креће у употребу храна “обогаћена” инсектима, разним микро честицама али и вештачки произведено 3Д штампом. Ни мало не слути на добро а разарање збирке у Харкову ни мало не улива наду. Бар не нама који нећемо штампану храну, инсекте и разне друге измењене материјале.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *