Сапун је како ме сећање служи, добио назив по месту Савона где је наводно први пут почео да се производи у средњем веку. Одатле и први назив који многи још увек користе- Савон. Тај назив нам је некако уметнут као и податак да историја чистоће почиње од запада. У ствари од сваког потиче али сигурно не од запада, и код нас су се од давнина правила средства за умивање па отуд и назив мило. Средство неопходно за одржавање чистоће и он се у ствари спрема од давнина. И тај домаћи сапун нема поређења са овим куповним, тако сам налетео на више места али нисам се превише удубљивао у то, али је суштина да ти индустријски сапуни имају у себи свега и свачега па су на неки начин и штетни.
Предности домаћег сапуна су вишеструке. Воду након умивања тим сапуном можете слободно просути у башту без да штети биљкама, чак шта више метали у њему, натријум, су благотворни. Домаћи сапун помаже бржем зарастању рана како од посекотина а тако и од опекотина. Савршен је за дезинфекцију, рецимо после прања зуба, четкицу за зубе оставите да преноћи намазана домаћим сапуном. Помаже код раних болести коже ногу и узима се два литра топле воде, једна кашичица соде бикарбоне и једна кашичица домаћег сапуна и у тај раствор се држе потопљене ноге.
Израда сапуна је јако проста, данас се користи каустична сода, вода и рецимо маст. Поступак је прост, у 250 мл воде се сипа 125 грама каустичне соде и пажљиво промеша. Испарење је штетно па то радите напоље, не удишите то. Кад је добро промешано, сипа се у један килограм загрејане масти и добро меша једно десет минута до пола сата. Сипа се у калупе да се стврдне и сутрадан се вади и држи од пар недеља па до пар месеци да се добро осуши. Може и одмах да се користи али се много брже троши. Некада се док није било каустичне соде, за прављење сапуна користио пепео, цеђ од пепела и маст. То се кувало и мешало до бесвести али како кажу стари људи, добијао се невероватно добар сапун. Од давнина се у Африци правио сапун, пре него што је бели човек дошао тамо и ту се користио пепео и палмино уље, кувало цео дан и до бесвести мешало. И данас га у Африци праве на тај начин и због свог квалитета тај сапун, скоро црне боје, је веома тражен у свету.
Готово од свих врста масти и уља може да се прави сапун али то није разлог да тако радите. Разлог је прост, ако је нека маст добра по својим особинама за јело, то не значи да ће као сапун бити тако добар споља. Тако да прављење неких егзотичних сапуна са разним тропским уљима је чисто бескорисно бацање пара. Оно што може да га оплемени је да на крају мешања у њега додате нешто као што је мед (две кашике на килограм масти или уља), или шаки неког лековитог и ароматичног биља. То ће га оплеменити и дати му изузетна својства. Последњих година се вршила испитивања са нано сапуном и показао је одлична својства. Али за сада само у Русији праве сапун са нано сребром, нема службених доказа да има још негде сличан производ. Од тих древних додатака спада и катран брезе и бора и ти сапуни су изузетни у хигијени и дезинфекцији.