Толерантност су измислили паразити! Њима је неопходна толерантност према њима. Неопходна су им права паразита у сваком организму, права на исповедање своје религије Толеранција! Било какво лечење од паразита они називају иживљавањем и нетолерантношћу. Они такође бране буве, вашке и остале напасти, називајући ваш организам вишенационалним.

Савремено друштво данас

Сам израз толеранција је уведен у употребу 1953. од биолога Питера Медавара а означавао је медицински израз којим се је означавало отсуство или слабу имунолошку реакцију на одређени антиген. У савременом свету тај се израз раширио и представља праву друштвену пошаст, која је продрла у све поре живота и рада. Осећа се и чује у разним облицима, једна од често помињаних је политичка толерантност. Иде се дотле да се негира историја, традиција и све оно што смета паразитима. Намеће се нова стварност, где у атмосфери огромне трпељивости према паразитимиа, здраве особе губе сваку мотивацију и повлаче се из јавног простора па и одлазе из земље. Ставке као национални понос добијају најпогрдније значење. Сматра се да је родоначелник толеранције у друштву психотерапеут и оснивач треће Бечке школе психотерапије, Виктор Франкл, и он је сматрао да је толеранција неопходност ради одношења према различитим религијама и народима. Али је у међувремену постало моћно оружје у рукама нових фашиста који себе називају либералима.

Корени код нас су стари али су се јако показали у време социјализма када је свака будала могла да напредује захваљујући партијској књижици. Неко је могао да прави глупости до миле воље али се дешавало ако хоће да га казне да се позивао на братство и јединство и да хоће да га казне јер је он друге националности. Дакле у име таквих идеала, морали сте да будете толерантни. Да трпите како будале напредују. Данас нема разлике, разлике су у начелу регионалне, у свакој земљи су други услови па се разликује примена толерантности. Стање код нас погоршава рецимо и званична црква и то се на пример види по питању греха и односа према греху. Сасвим је уобичајено да се од неког ко је претршио неку несрећу или неправду, непосредно изазвано другом особом, тражи покоравање до краја, опраштање а било каква помисао да починитељ треба бти кажњен, се назива гордошћу и на крају се сведе да је већи грешник тај који не жели да опрости него тај неко ко чини грех. Тако да је уобичајена палета израза којим се вређају праведници и жртве од стране паразита да је сујетан, да је патетичан и да је горд. Много пута сам предлагао, ако је већ главна ствар опрост, да се распусти полиција, суд, затвори, али ту су расправе одмах заустављене. Штета, баш би улепшали ионако “предивно” стање у друштву.

Ти који позивају на толерантност (или трпељивост, наша реч), нису ни мало толерантни. Праг толеранције им је нула, увек су пуни разних фраза и крилатица, увек имају разлог да блате другог. Увек имају образложење да нападају друге а посебна мета напада су им увек они који имају нека достигнућа а њима недостижна. Мајстори су у сплеткарењу иза леђа и свим могућим врстама подривања. Образ и одговорност им је нула. Толерантност је постало оружје управљања свешћу. И довело свет у стање абсурда. Где човеку није дато прави избора. А паразити оптужили имуни систем за шовинизам.

Трпљење није стање стоке која трпи све. То није понижавање особе! То није компромис са злом ни у ком случају. Трпење је способност сачувати здрав разум у условима када нешто са стране ту бистрину ума хоће да помути. Трпљење је умеће ићи ка циљу а када на путу стоје разне препреке. Умеће сачувати радосни дух када је у нама и око нас много туге. Трпење је победа и премошћење, стрпење као облик храбрости. То је истинска трпељивост.

Толерантност то је смрт!