Афричка свињска куга (или болест Монтгомери)(Pestis africana suum) је веома опасно обољење домаћих и дивљих свиња. Болест се предаје непосредним сусретом болесних и здравих животиња, кроз свињске производе, крпељима али и путем превозних средстава када се људи и животиње селе са места на место. Тај вирус је воема опасан и високо заразан, са смртношћу од 70% до 100%. Напада све узрасте свиња. Дивље свиње шире вирус у средини у којој живе тако да вирус остаје на шумским плодовима и травама које људи потом скупљају и носе кући. Долазећи кући они га рашире и путем којим се крећу.

Афричка свињска куга (или болест Монтгомери)(Pestis africana suum) је веома опасно обољење домаћих и дивљих свиња

Званична наука се први пут среће са том болешћу 1903. године у Африци. За дивље свиње није био превише опасан али су зато страдале свиње белих колонизатора Африке. Пут у Европу креће 1957. године када је из Анголе пренет у Португалију а од 1960. Афричка куга је пристутна у Шпанији. Шпански истраживачи објављју 1963. да је крпељ Ornithodoros erraticu одговоран за ширење вируса. Брзо се одатле шири на Француску, Италију, Белгију и Холандију. У распону од 1978. па до 1980. године открива се и у Бразилу, Куби, Доминиканксој Републици и Хаитију. Том кугом први пут бива погођен Совјетски Савез када је откривена у Одеској области и Молдавији. У Одеску област је стиго прекоокеанским бродом и остатака хране којим су хранили свиње. То је СССР тада коштало 700.000 побијених свиња у тој области. Иако су биле строге мере у СССР, месо заражених свиња се слободно продавало на тржишту и то је само изазивало даље ширење заразе. То је изазвало ширење заразе на Киевску област и на Свердловску област (далеки исток). Године 1976. је у СССР урађено прво упутство за борбу против Афричке куге.

За епидемију Афричке куге на Куби 1971. године се сматра првим могућим кориштењем болести као биолошко орућје и тада су уништили целокупни свињски фонд Кубе. Касније 2002. године САД потписује сарадњу на тему биолошког оружја са Грузијом и претпоставља се да Европске инфекције долазе одатле (мада се ту помињу и биолабораторије у Румунији али без икаквих јасних назнака). Већ пет година након потписивња споразума, из Грузије се на простор Русије се 2007. године се преноси Африка куга и вирус тада долази у самодоржавајући циклус, сам се шири и преживљава у екосистему.

За сам вирус се зна да може да живи у како базним а тако и киселим срединама, од pH 3.9 до рН 11.5. На минус 50 може да преживи седам година, а у лешевима угинулих животиња може да преживи од две до десет недеља. Вирус је лоптастог облика и пречника је од 175 до 215 нанометара. У месу свиња које доспе на тржиште може да преживи и више од пет месеци. У каљугама где свиње воле да се купају, вирус може да живи од четири па до осам месеци. У фекалијама опстаје до 160 дана, у језерској води до 175 дана, у фрижидеру до шест година. Инкубација траје од пет до седам дана а ређе и до две недеље. Први знаци обољења је повишена температура а после три до четири дана се јављају први знаци болести. Од тренутка појаве повишене температуре па до смрти, прође од четири па до десет дана. Постоји и могућност и хроничног обољења када заражена животиња живи до годину дана.

До скоро се тврдило да није опасна за човека али локалне вести ових дана показују да већ има смртних случајева међу људима, и то у Новосибирској области у Русији и Малезији. Не постоји за сад одређено лечење, све свиње се изолују и уништавају. Русија је развила вакцину против Афричке куге али за сад нема података када ће ући у ширу употребу и која ће јој бити делотворност. Наводно постоје разрађени поступци у Украини која одлично решава ту инфекцију али више података о томе није јавно доступно. Једно је сигурно, коју год земљу или област погоди, то ће бити економски удар на људе који од тога живе.