Анархисти су били најобразованији од свих који су у 19. веку тежили промени власти и они су дали интелектуални дух предстојећим револуцијама. Много анархиста из Русије је побегло у Швајцарску а између осталих и Бакуњин. Бакуњин је у Швајцарској држао предавања и скупове а исте су пратили Никола Пашић и Светозар Марковић. Бакуњин је био сигурно највећи интелектуалац међу анархистима и највише је заговарао акцију. Његове мисли су имале очигледан утицај и на Лењина. Анархисти су тада окупљали вероватно најумније интелектуалце Европе.

Бакуњин, јунак наших дана

Афектације су уобичајен наступ, где се увек неко оптужује и то је био уобичајен наступ анархиста. Оптужбе о угрожености и угрожавања идеје. Према дефиницији, афектација је театрално, извештачено, наглашено емотивно понашање које се изводи с намером да се остави утисак на околину. Тај начин понашања анархиста је за сигурно оставио јаке корене где ми и дан данас имамо управо такав приступ у јавном обраћању. Оно је присутно код многих како политичара али тако и грлатих власника разних канала на разним платформама. Увек скрећу пажњу на себе, увек су они забринути, увек су они обавештени. А начелно, не доносе ништа осим медијског кошмара. Никад немају никакво решење а што је чудно јер по њима они увек имају најбоље изворе података. Код њих нема диалога, суштина је надгласати и не слушати уопште саговорника. Најлакше је постављати масу питања него давати икаква решења и одговоре. На свако решење ће налазити ману. Оптужбе су ту увек део њихове опреме као и изрази као што су “ко те плаћа”, “знамо ми такве”, “знаш ти добро”, “о чему ми причамо”, “паметном довољно”, “ти си неки провокатор”, “другосрбијанац и аутошовиниста”…

Никад немају доказе ни за шта а очекују да њима подносе све доказе и да им се правдају. Они треба да изграде шта? Бољу будућност. Бакуњин је много жив и јак. Афектације исто. Анархизам у крви… неких…