Крушевљани воле опуштену причицу уз кафицу поподне и ево једне такве. Прича о једном човеку који није Крушевљанин али ипак има додира са нама. Ради се о Еугенију Рупнику, сину Лава Рупника, кога наша званична историја сврстава у издајнике.
Млади питомац Еугенио Рупник
Да кренемо лагано- после стварања Краљевине СХС, Леон Рупник ступа у њену службу и у име југословснтва, мења име из Леон у Лав и ступа у службу тада нове војске. Лав је имао три сина и сваком је дао друго име, једном срспко, другом храватско и трећем словеначко. Служио је свугде по земљи и када је коначно са послом дошао у Словенију, морао је да узме гувернанту Словенкињу да му децу учи словеначки, јер га нису знали. Сва три сина су се прихватила војног позива и сам Еугенио је завршио 62. класу војне академије.
Еугенија Рупника априлски рат ’41 рат затиче као потпоручника пилота у 81. бомбардерској групи. Група је била опремљена бомбардерима СМ 79 и била на аеродрому Мостар. По ратном плану, одмах прекидају све радио везе и крећу са извршењем задатака, где између осталог спада бомбардовање италијанских база у Барију и Бриндизију али и нападе на ближе циљеве, као што су они у Албанији. На све те задатке је летео Еугенио. Онда 14. априла добијају задатак да прелете на аеродром Капино поље близу Никшића али нису знали зашто.
Причао даље Еугенио шта је било- слећу они на аеродром Капино поље, за командама пилот капетан Сергије Франтов (Рус) и поред њега за другим командама Еугенио. Док су рулали на земљи примете неког момка с наочарима ту на сред писте стоји. И деру се он и Сергије из кабине да се склони, машу руком и у последњем тренутку се момак склони, замало да га згазе. Изађу они из авиона кад виде да је тај момак у ствари краљ Петар. Еугенио каже да је Краљ из земље изашао само са једним малим кофером и показао је и место на авиону где је он лично убацио краљев кофер. У тај авион којим су долетели Франтов и Рупник, бели број 12, седа за командама капетан друге класе Иван Доминко (иначе Хрват) и авионом одлеће за Грчку, евакуисао краља.
Део ваздухопловаца је одлетео за Грчку а међу тим који су остали, био је и наш Еугенио Рупник. Пешке пође за Србију и стигне у Крушевац. Ту се ожени а кум му је био ваздухопловни потпоручник Думановић, са Гоча. Остаје још неко време у Крушевцу а затим креће пешке за Словенију и тамо по доласку оснива четничку јединицу. Када је дошло време повлачења, спаја се са четничким јединицама из Црне Горе и Србије и под борбом прелазе у Италију. Ту бива једно време у логору и одатле одлази за Аргентину.
Тамо наставља да лети у њиховом ваздухопловству а радио је једно време у њиховој влади. Одржава везе са нашим људима избеглим у Америку и учествује у раду срспког лобија за Америку. Био је једно време и вођа истог. Деведесете године му не даје мира и као битан човек нашег лобија у иностванству, води пропагандну битку за истину о срапском народу а у чему смо му и ми одавде помагали.
Био је то диван човек, отворен, једноставан и срдачан, и сусрети са њим ће ми остати у вечном сећању. Фотографија овде приказује Еугенија док је био у пилотској школи у Мостару, тридесете године прошлог века.