То је било доба државне обнове и ми смо био део тих ослободилачких стремљења поробљених народа. Први устанак нам је донео велика страдања, налик на она у првом светском рату. Нит је Русији нит Аустрији стало до слободне Србије и начелно су били планови да се Балкан подели, где би ми били под западом а исток (као Бугарска), под истоком. Тако да су услови за почетак ослобођења били јако тешки и нисмо имали искрену подршку. Сретење је обележило како устанке али тако и доношење првог Устава, тада најнапреднији. Србија која је створена је имала моћну демократију, вођена од мудрих људи. Народ иако неписмен, и даљее је неговао предање о Косову, о Немањићима и уз њих је било и свештенство. Тада је Србија била као светионик и крајем деветнаестог века тек неких 15% становништва је било староседелачко, све друго су били досељени Срби из других крајева. Оно што је важно рећи је да је Србија била једина земља слободних сељака, где је сељак био власник земље, док у свим другим земљама Европе није био случај. Осим тога свако је имао своју кућу и могао је да живи од свог рада, а то је у многим земљама Европе било ретко. Први устанак је поставио темеље на основу кога је настао и успео други спрпски устанак.

“Таковски устанак”, Паја Јовановић

Паја Јовановић је био одличан сликар али и истраживач. Да би насликао своју чувену слику Таковски устанак, Паја је отишао на место где се тај чувени скуп догодио и разговарао са свим преживелим судионицима тог догађаја. На основу свега тога, он је урадио слику, која је потупна верна историјска реконструкција догађаја. Овде бије у очи више ствари. Ај прво по српски- сви гласају са подигнута три прста, понеко испруженом шаком. Свештеник и девојка имају окренуту шаку, сад је питање шта је то значило. Ту је један веома битан чиниоц- ту гласа и девојка а види се на слици бар два детета који гласају. То показује да смо ми неговали равноправност и уважавање међу половима и да су жене имале веома важну улогу. Зашто ту по тој логици нема више жена, само може да се претпостави, да су се уз вођу били они који ће непосредно кренути у борбу у првим редовима.

Слика “Таковски устанак” је настала за време прославе 50 година тог догађаја и ту се такође види доста више жена, углавном позади, па се може претпоставити да је слично било и на устаничком скупу, да су исто биле присутно у великом броју али је логика распоређивања била вероватно да напред иду они који се боре. А та Европа, ти који тупе о култури, својим женама нису давали право гласа на изборима све до 20 века. Људи у Србији су тада направили државу, створили је из ничега. Већина је била сељачка и тицала га се наша држава. Спровођење власти тада се сводило на добровољној послушности. У тадашње скупштине се долазило наоружано и ту се скупило и по пар хиљада људи. На жалост, Србија је била под сталним страним притисцима и утицајима. То и доказује обарање сретенског Устава и неких пар векова касније, стање није ништа боље. Део колонијалног система је тзв домаћа елита која не осећа нашу земљу као своју и наравно опште интересе подређују свом личном.