Одавно је познато управљање метеоролошким условима, стварање кише или сунчаног времена а међу тим који су се тиме бавили били су и стручњаци из Совјетског савеза. Један од занимљивијих пројеката који је успешно испробан а затим замро је била “Уранија”, који је могао да спречи стварање суше.

И поред свих својих успеха, народ је сазнао за њих тек након разговора који је ибјављен у часопису “Комсомолка”. Разговор је вођен са Виктором Герниховичем Поплавским, бивши директор НИИ министарства одбране Русије, стручњак за војне науке, добитник награда владе Русије, генерал мајор по чину. Он је прво рекао а поводом ранијег чланка објављеног у часопису, да Русија има стручњаке за стварање невремена и кише, да је то давно решено и тада је поменуо пројект “Уранија”.

Смирнов поред свог изума Уранија 2М

“Уранија” је пројект управљања временским условима. Тим пројектом су се бавили стручњаци из лабораторије геокосмичке физике. Та лабораторија је сарађивала са Московским комитетом за науку и технологију (МКНТ). Ради управљања временским условима, урађен је “Уранија 2М”, и он ради помоћу генератора који ствара електромагнетни сигнал одређених особина, и то се преко антене уским снопом дејствује на јоносферу. То мења ток и концентрацију јона у одређеној области и за то се користи доста мала енергија која покрене велике енергије у атмосфери. То је као кад баците мали каменчић низ стрму литицу и он изазове лавину великог камења и стена. Огромна разлика у односу на ХААРП који је користио огромне количине енергије.

Замисао је била да се осим наводњавања, гасе и локални пожари. То је и испробано на много места, наводњавањем сеоских површина у Новосибирској области, попуњавање Черночеренско водохранилиште на Криму, снабдевање пијаћом водом Севастопоља. Такође су кишама наводњавали пољопривредне површине Каширског реона Московске области, Казахстана, Уљановска, Саратовској области, Оренбуршке области и Калљмљики. Правили су кишу и у Тунису, Мароку, Ирану, Мексику, САД, Либану, Шпанији. Сам уређај, тежине 100 килограма, састоји се од блока напајања, генератора електричних импулса, програматора и одашиљача. Уређај је изум Алексеја Филиповича Смирнова из 1984. године. У време кад је уређај осмишљен, Смирнов је радио као истраживач у ваздухопловној индустрији, погонске групе и антигравитација и тада је случајно откривен ефект дејства на временске услове. Године 2005. су у Саратовској области утростручили слој снега, да би спречили смрзавање жита.

Шема рада Ураније

Како ће се направити киша зависи од много чиниоца, климатских особина одређене области, синоптичке ситуације, стање магнетосфере Земље. Тако да је време стварања кише од неколико сати до неколико дана. Облачност и киша се ствара помоћу торзионог тока уређаја, који утиче да се на место дејства ствара влажност и облачност, и што је најважније сам поступак се ни по чему не разликује од природног стварања кише. Када се Смирнов 1984. обратио заводу за патенте (Госкомизобретений), они су га питали јер зна законе о току енергије, и да у атмосфери има толико енергије колко не може ни приближно да створе све електричне централе света и да су за стварање циклона, урагана и сл. потребне енергије хиљада атомских бомби. Тако да су званично сматрали да је временским приликама немогуће управљати малим енергијама, рецимо енергија циклона се мери у милијардама киловата. Зато “Уранија” ради другачије, као иницијална каписла која покрене енергију Земље и атмосфере да крене у жељеном правцу. То уједно и јесте успех уређаја.

И поред свих успеха, и приказивања, писама и обраћања, пројект није заживео. Чак нису имали слуха ни у Росгидромет, који су на време утицали хемикалијама. Такође нико није схватао да те људе који раде на уређају треба платити, не само за пдржавање опреме већ и за даља истраживања и за живот. Алгоритми које уређај користи су високог сепена и требало је времена да се ураде. Писали су многим тадашњим Републикама СССР о могућности технологије и шта се може урадити у вези суша и пожара али ни једног одговора група окупљена око “Ранија” није добила. Очигледно нема схватања да ко управља временом, управља и светом. Често је та група била исмевања за шарлатанство.

… а дневно у свету умире бар четири хиљаде деце због болести изазваних недостатком пијаће воде…