Свашта пишем на овом свом сајту и тема је толико да би ми требало неколико живота само да их дотакнем. А важне су или веома занимљиве. Пример једне теме је свети Ђорђе који убива аждају. Како многи славе ту славу, занимљив је да се обради. По нашем би био Ђурађ, јер је Ђурђевдан а не Ђорђевдан. И није убивао аждају, Ђурађ био добар човек а аждаја душа мила.

Увеличани део где се види змај из цркве у Русији

То свирање пилићима како је Ђорђе убио аждају потиче из Кападокије, 11. век а највероватније ипак да је 12. век. То је нека локална прича која се муњевито проширила прво Ромејом а после утицала на све друге. Ствари стоје сасвим другачије- евo слика ту, фреска из цркве Свјатог Георгија у Старој Ладоги, Русија. Ту змаја не само да нико не убија, већ га ова жена са круном на глави (може бити племкиња али и монахиња), лаганица шета на поводцу, а Ђурађ ту на коњу, без копља, скроз опуштен. Црква је из 12. века. Ипак, змај који гине од светог Ђорђа се касније јавља на Руским и нашим фрескама али је ту прича скроз друга.

Фреска из цркве Свјатог Георгија у Старој Ладоги

Повезује се са падом Татарије (коју упорно зову Тартарија, још само фали да Татаре назову тартари па да прича буде комплетна). Знак те земље је био змај на застави (мада има и других знакова, змај није једини). Након пада те земље у борби са Русима, појављују се миц по миц обележја змаја, рецимо на одори Ивана Грозног су вероватно најранији примери веза змајева код Руса док се мотив змаја на одори Српских великаша јавља раније. Мирни лепи змајеви. И претпоставка је да је код фрескосликарства у Русији убијање змаја представља симболично уништавање Татарије.

И све се то своди на “мислим и можда” ово схватите као основу за неко даље истраживање. Како год- змајеви су зајке, душе миле, мазуље и наши другари 🥰.