Хуцули су етничка група народа у Украјини који се простиру на простору од западне Украјије до Румуније. Највише их је на Карпатима, Черновицка и Ивано Франкивска област, и они су особени по томе да су одлично сачували своје народно наслеђе. У Украини их зову Гуцули и култура им се често прилично разликује од Украјинске.

Хуцул девојчица, њена одећа, као и све око ње, итекако изгледа као чиста традиција у Срба. Фото- Свитлана Лазарева, Киев

Сматра се да их данас укупно има 26.000 а има неке тврдње да у Украинској дијаспори у САД има око пола милиона, што није лако потврдити. Није познато откуд им потиче име, има пар верзија и по једној то је од осетинског израза “гыцыл”, који означава нешто мало али по другој верзији то је погрдни назив за разбојника. Има и верзија да назив потиче од турске речи за коња. Они сами себе зову Ирстени. Језик им је хуцулски дијалект Украинског језика, најближе речено старословенски. Први пут се помињу у пољским летописима из 15. века. Зна се да су увек живели независно и нису плаћали никакве обавезе кнезовима. Често су били под ударом Турака па су основали своје одреде којим су нападали бирана места. Често су плен делили са локалним становништвом, што им је донело велико уважавање. У време Киевске кнежевине себе су сматрали Русинима и њихов ДНК је 50% Русински (мада то називају 50% Илирска крв). Сматра се непосредним потомцима Илира.

Главно занимање кроз историју им је било сточарство, сеча шума, пчеларство и баштованство. Животиње које су гајили су углавном биле овце, козе и коњи. Било је развијено и занатство као израда производа од дрвета од покућства, музичких инструмената и дрвених кућа. У прошлости су се бавили и топљењем и обрадом метала па је ту међу њима било доста ковача, оружара. У друга занимања било је кожарство, везано за сточарство, коју су бојили и украшавали и гравирање у кожи. Такође су се бавили резбаријом дрвета а и производњом керамике. Као и код нас, имали су обичај крвне освете. Народно оружје им је једна посебна врста секире. Исто тако као код нас, кроз векове су очували племенске односе и савезе. Спадају у Словенске народе и начелно су тамнокоси и средњег су раста.

Архивска фотографија деце Хуцула, занимљиви су опанци на ногама дечака, са шиљастим и нагоре повијеним крајевима.

Куће су градили од дрвета и биле су покривене дрветом, нешто као наше куће на Златибору. Одећа им је другачија од многих крајева у Украјини, и има особине брдско планинске одеће, где се доста користи овчја или козја кожа. Доњи део одеће је таман, горњи светли, какав може да се види код нас и Словака. Одећа им је доста ишарана разним орнаментима. Музички инструменти су им такође особени а имају инструмент трембита, која највише личи на ону дугу цев у коју свирају у Швајцарским алпима. Народни обичаји су им налик на наше старе. Ловили су само ради потребе, никад ради забаве и ловац би клекнуо пред убијену звер, држао за шапу. Сматрало се да животиња жртвује свој живот ради спасења човека.

Оно што нас итекако изјендачује је култ огња и огањ су веома уважавали. Исто као и ми верују да се за Богојављанску ноћ отвара небо. У случају смрти, покојника би држали у кући до пар дана, ту би долазили породица и пријатељи. Свештеник би читао молитве и пио би се алкохол за покој душе. Да се покојник не би вратио кући, приликом изношења би сандуком три пута куцнули о праг. Путем где би прошла погребна поворка би просипали раж. И до данашњег дана су многи обичаји и празноверја остали међу њима а један од њих да се гледа у црни лук и тиме предвиђа време (сетите се сцене из филма “Лед”, Радоша Бајића).

Младић и девојка Хуцули

Ево неких речи из њиховог језика и значење:

“Згарда” – женски украс који се носи око врата, у три реда
“Силянка” – женски украс на врату урађена везом
“Байбарак” или “петик” – горња одећа
“Сембрыни” – служити код неког
“Крис” – ручно стрељачко оружје
“Сембрыли” – награда за службу
“А чур на тебя” – пази се
“Заполочь” – разнобојне конци за шивење
“Пышный” – идеал славе
“Шалаш” – место живљења али и домаћица
“Паломничество” – посмртни говор свештеника
“Клит” – есто изнад лежаја, где се одлаже одећа
“Борышко” – кромпир
“Боутыци” – украси у женској коси
“Харч” – разна свадбарска јела
“Я фелелюю” – заклињање Богом
“Марга” – општи назив за стоку
“Дробьета” – овце и козе, мала стока
“Лижнык” – покривач лежаја од овчје коже
“Котюга” – куче, пас

– ако мене питате, Срби 100% –