Много је хвалоспева на тему деце, како су анђели, највеће благо, једина искрена радост али како стоје ствари, а црна хроника то потврђује, многи нису дорасли том задатку подизања истих. Разлога има много и ту би могла да се уради једна дебела студија на ту тему. Некад давно су ствари биле много једноставније, деци се приступало са више љубави и уважавали као будући људи. Зато и јесте реченица да је дете у ствари мали човек. Поставити се према њему је једноставно и лако а опис је доле.

Породица је храм у малом и све потиче из ње

1. Не тражи да дете буде као ти или како ти хоћеш. Помохни му да буде Свој, а не други Ти.

2. Не тражи од детета да ти врати све што си учинио за њега. Дао си му живот, па како то уопште може да се врати? Оно ће једног дана дати живот другоме, друго трећем… и добије се бескрајни ланац благодарности.

3. Не истресај на дете своје несреће и поразе,да у старости не би јео/јела горки хлеб. Шта посејеш, то и жањеш.

4. Не односи се прејако према недаћама. Живи сваки дан са силама колко може, и може бити да то твоје дете доживљава и теже од тебе, јер за разлику од тебе оно нема никаква искуства.

Љубав и заједништво, и у добру и у злу

5. Не понижавај!

6. Знај да је најважнији сусрет у животу, сусрет са деом. Обраћај пажњу на дете јер ми и не знамо ко стоји пред нама.

7. Не мучи себе ако не можеш све да постигнеш за своје дете.

8. Дете није тиранин који је завладао твојим животом већ твоје семе и твоја крв. То је непроцењиви пехар, коју је Живот дао теби на на чување и развијање стваралачког огња. То је расцветала љубав оца и мајке, који не расте у “наш”, већ у “свој”. То је душа дата на чување.

9. Умеј да љубиш и туђе дете. Никад не чини туђему што не желиш свом.

10. Воли своје дете и кад је ненадарен, несрећан, неспретан. Дружи се са њим и радуј се јер то је празник који је сваки дан.

Бити уз дете од првих корака, учити га образом лика Божјег

11. не празаштићуј га! Од малена мора да се научи својим обавезама као и шта значи суживот са другима. Да има своје обавезе и да нико уместо њега то неће и не треба да уради. Нек научи да уживоту може бити неприлика и да буде јако да се њима може супроставити. У противном производ ће биди мамино/татино дете, саможиво и себично, које ће у будућем животном сапутнику да види роба и слугу.

12. научите да одговарате на незгодна питања- јер она нису незгодна већ испит наших знања, да сами проверите зашто је небо плаво, зашто врабац неће да дође да причамо, како авион лети а нема перје и слично…

Деца су највећа радост и извор љубави, настојте увек у томе

Обрнута истина

А можда ви ипак желите да уништите своје дете? Да уместо да из породичног гнезда излети моћна птица, то увек буде неко ко је вечни губитник? Да има четрдесетак година и још живи са родитељима без партнера? И ако је женско, да је частите са стокхолмским синдромом који тек разорно делује на све будуће везе? Ево како…

1. “не пиј хладну воду, грло ће те боли”, можда али боље га научите да хладну воду пије лаганим гутљајима, ту ће научити тактичност и стрпљење.

2. “не играј се са храну”, не игра се оно са храном, оно једноставно проучава својства свега око себе, па тако и хране. Можда поред тебе седи будући нобеловац из физике?

3. “не стој тако близу, ће оћоравиш од тај екран” , право је питање зашто дете проводи време уз екран него уз пажњу родитеља? Можда ће то држање екрана близу оснажити моћ запажања ситних детаља? Дете воли све да посматра, чачка, узима, на вама је да га ту правилно усмерите.

Ја овде видим домаћине који расту, а ви?

4. “не бесни, не скачи, не трчи…”… а кад ће ако не као дете? Можда у озбиљним годинама па да сви у њему виде дворску будалу? Те забране могу да створе унутрашње незадовољство које касније може итекако да букне а то може бити незгодно.

5. “шта то причаш, срам те било?!”, а оно прича оно што чује од тебе, рецимо псовке, или развија своје мишљење које се не уклапа у твоје. Таквим наступом само детету набијамо кривицу и убацујемо црв који га кроз живот лагано раздире. Имај у виду да твоји погледи, твоја искуства су твоја, не морају бити меродавни за никог, па ни за твоје дете. А може дете да створи несрећним, злобним, безобразним.

6. “идеш ми на живце више!”, можда би било боље да пречистиш своју душу, да у њој нађеш смирење, иначе све твоје несреће се лако пресликавају на дете. Оно вас бескрајно воли и види у теби себе. Води рачуна да своју унутрашњу бол не испољаваш ка њему, јасно је да живот није благ према многима. Не успеш ли, сва та бол ће се одразити на будућност детета.

7. “пашћеш, повредићеш се и болеће”, врло успешан начин да дете учинити трапавим и несигурним у себе. Наравно, нисам мислио ако иде по ивици терасе на десетом спрату, већ нормално свакодневно играње и чиме се већ занима. Ја сам имао обичај кад ми дете падне да се насмејем и похвалим како је много лепо пало, нико не зна тако и онда позовем да дође да га подигнем. И овек дође насмејано. Наставите са застрашивањем, ви га програмирате на будуће несреће. Умедсто тога боље да се ставите на место детета, бити уз њега у томе што још није пробало, дати подршку, уверавати га у своје снаге и способности. И нека и падне и упрља се, од презаштићене деце само несреће у будућности.

8. “док си под мојим кровом”, да, тај чувени фашистички став који је уништио ко зна колико судбина. Дакле док си ту, немаш своје ја, немаш своје мишљење, немаш право на став и све што још иде уз то.

9. “то мора све да се поједе”, једно од већег зла које је многој деци створило одбојност према храни, као и породици, дружењу, скуповима где се једе. Посебна је прича ако особа не уме да спреми укусно јело. Једном се десило да смо се скупили, добар део друштва се није знао, причали о свему и свачему док на крају нисмо дошли до теме хране. Испоставило се да неку храну не једемо јер су нас мајке млатиле што је нисмо јели а у начелу је била одвратно спремљена. Дете има свој ритам, једе колико осећа и у храни ужива. И код сваког је друго, не упоређујте дете са тим како друго може а твоје не. Други су други, твоје је твоје. Колико је то укорењено у Србији говори и шала “Чак Норис је успео да каже баби да није гладан”.

А овде видим домаћице које расту, јел и ви исто?

Зато немојте да се лудите да у Србији има милион неожењених, да бракови пуцају ки лицна а да су многи под старост одбачени и заборављени од деце. И где је главни политички поглед на будућност “кад дођу ти ил постанемо део тога све ће буде добро”… неће!!!

На вама је. Јел хоћете здраву државу или не. И ако се деси да беда удари на вас, не говорите то је због тебе” већ кажите “уз тебе сам”.