Можда није у реду да нашег блаженопочившег патријарха Павла зовем Паја, надам се да се нико неће љутити. Пају знам кроз разне приче људи који су са њим имали непосредни сусрет а међу омиљеним су била идеца. Тако се сећам разговора једног родитеља са својим дететом и питао га са ким је то причао на улици а дете рече- са чика Пајом. И ко је тај чика Паја, испостави се патријарх Павле који је ту често пролазио и увек уделио који реч малишанима. И некако се мени у срце уреза- Паја!!

Патријарх Павле, верно служио сав свој живот

Мучна је то душа била од ране младости, јер је био сироче, прво је остао без оца а потом без мајке, тако да су бригу о њему и његовом млађем брату бригу преузела његова баба и тетка. Од малена су учени доброти и духу православља и љубав им није недостајала. Како је сам Павле касније рекао, дете које расте без родитеља, много силније осећа љубав Оца небеског и сам је осећао да има његову заштиту. Живот је водио тако да су га људи сматрали живим свецем. Цео живот се богато Богом, друго благо није имао. Нити службена кола, ишао је или пешке или јавним превозом најниже класе. У својој скромности, патријарх Павле је био против скупих возила, пушењу, тарифама и ценовнику које су свештеници успоставили за венчања, сахране, крштења… куповању венаца и сваком показивању богатства. У свом Распису народу и верницима поручивао је да – када неко умре, породици умрлог треба помоћи у сваком погледу, и материјално у складу са могућностима, а не куповати скупе венце јер тиме само другима показујемо колико новца имамо, а не колика је наша туга. Да причам о његовим биографским подацима нема сврхе, свега тога има објављено. Пају је народ упамтио по многим свакодневним малим чудима, ако смем тако да кажем, низу догађаја где је показао сву своју душу. Тако ћу овде кроз више прича, представити нашег Пају.

Како сам почео овде са децом, нек и прва прича буде са децом, и сусретом са децом са посебним потребама. Паја их је звао- деца са посебним благословом. Једном им се тако обратио и рекао:

Благо вама децо, ви ваш хендикеп знате, ми наш не знамо.

Павле је о телу и души говорио:

Морам бринути о телу моме, јер је тело храм душе моје, да би души мојој било комотно, онда морам неговати и одржавати тело своје.

Одлазак владике павла у Београд, ради примања нове дужности, није изменио његов поднос према свему. Он је имао једну једину мантију. Његова сестра од тетке Агица, коју је посећивао, мало се шалила са њим:

“Какав си ти патријарх кад имаш само једну мантију?”

На то ће новоизабрани патријарх Павле:

“Шта ће ми више, не могу две одједном да обучем!”

Паја је у једној прилици рекао:

Човек је фототипско биће, све што му се каже он то прими и запамти. Кад дође време, оно му се само каже

Било је заседање Светог архијерејског сабора Српске православне цркве. Његова Светост, као и обично, крену на вечерњу службу у Саборну цркву. Кад изађе из Патријаршијског двора, виде испред себе мноштво паркираних великих црних аутомобила. Пита свештеника који га прати:

Чија су ово оволика луксузна кола?

Наших епископа, Ваша Светости! Дошли су њима на Сабор

… одговори овај.

О, Бог га видео, шта би тек возили да нису дали завет скромности!?

Рече Паја.

Из времена кад је био епископ Рашко Призренски, тражио је да се купе четири карте за само два путника. Требао је да иде са свештеником Божићем на пут. Пре тога, они су већ ишли возом, али на станици никог није било да прода карте а у возу није било кондуктера, тада су се возили од Будисаваца до Пећи. И тражи епископ Павле да се купе четири карте до Будисаваца. Славко Божиш каже:

Како четири карте кад смо смао нас двојица?

Па знаш прошли пут кад смо долазили, није било кондуктера, нисмо купили карте.

Павле је све плаћао, свачији рад је ценио. Причају да Паја никада ништа није узео а да није платио, то је било његово начело да све на овом свету треба да се плати, нема ништа бесплатно.

Једном је ту неки човек, мало чудан, захтевао да види патријарха Павла. И тако из дана у дан је био пред патријаршијом и тражио да се види са патријархом Павлом. Пртири га нису пуштали а овај човек је није хтео да наведе разлоге за сусрет. Али био је сумњив па га нису пуштали али он је био упоран. Патријарх је увек улазио на споредна врата и овај човек га спази и потрчи за њим и уђе и он у патријаршију. Патријарх на други спрат оде лифтом а овај човек степеницама горе на други спрат. Павле види да се нешто дешава па рече:

Бог га видео, о чему се овде ради?

На шта портир рече да тај човек хоће да га види. На шта му Павле одговори:

Изволте и ко сте ви?

Овај човек му рече:

Ја сам архангел Гаврило

Патријарх га погледа и рече:

Па добро Бога ми, ако сте ви архангел Гаврило, ја се сматрам недостојним да причам са архангелом Гаврилом.

И продужи Паја до својих одаја.

Постоји прича о боему који је видео патријарха да улази у Саборну цркву и истрачао. Преплићући језиком рекао му је:

Нас двојица смо најбољи људи на свету

..а патријарх му је на то одговорио:

Јесмо, ал’ кад попијемо ништа не ваљамо

И на крају:

Није грех када га починиш, већ онда кад почнеш да га оправдаваш

Цео живот је служио верно народу и Богу. За њега су представници других вера говорили да је највећи духовник наших времена. Његова сахрана је највећа икада која је била код нас, окупиле све. И поред таквих величина којима смо даровани, као што је патријарх Павле, Никола Тесла, Варнава, Милутин Миланковић, Николај Велимировић, Пупин… само можемо да се осетимо одабраним народом. Паја нам је дао духовну лекцију како кроз живот треба ићи и како достићи светост. И на крају две речи од Паје који даје све Божје и људске законе…

Будимо људи