Микропластика јако лоше делује на алге у морима

Не знам шта ме је ухватило пре не баш пар деценија, али ја сам свугде около тражио она метална јаја са рупицама, које су некад користио за чај. У том тренутку нико жив, или можда ретко ко, је то још имао и користио. И нађем коначно нешто, нешто добијем на поклон. Смирим се ја и неколико месеци иза тога, на радију слушам емисију, гошћа је неки стручњак и говорила је о микропластици. Подаци су за мене били скроз нови и застрашујући, колико има те пластике свугде око нас и колико је уносимо и како то може бити опасно. Тада је рекла да једна кесица чаја испусти око четири милијарде честица пластике а веш машина у току једног прања око 700 хиљада. И ја сав срећан што сам узео оне скаламоције за чај, бар да се једног дела беде решим.

Ово је морска со која је одавно веома лоша, иако је много нутриционисни неодговорно препоручују. За сада једина сигурна је камена со, до ње није дошло загађење ове врсте

Пластика је постала саставни део наших живота и користи се за много тога. Пластика је спасила и слонове, јер су се билијарске кугле правиле од њихових кљова и били су на рубу истребљења када су те кугле почели да праве од пластике. Уз свих могућу пластику, у новије време се појављује облик отпада који се зове микропластика а то су комадићи пластике мањи од пет милиметара. Нађена је свугде у околини али тако и у живим органзмима и њено лоше дејство се још увек истражује. Многи је сматрају тихим убицом а једно од истраживања на живим ћелијама бубрега је показало да 75% њих умире два дана након што су међу њих убачена нанопластика.

Шема која показује дејство нанопластике на нас

Сматра се да чак негде 70% пластике путем отпадних вода и река заврши у морима и океанима и врло мало тога се рециклира. Годинама кружи фотографија острва од пастике у Атлантику за кога се тврди да је величине државе Тексас. Претпоставља се да на три тоне рибе има једна тона пластике у морима и да ће да бројка тек да нарасте. Како има много врста пластике, онда самим ти нису ни све исте, као и њихов утицај. Битна ствар је и квалитет пластике, када је она ушла у масовну производњу после другог светског рата, била је далеко квалитетнија него данас, верујем да се сви сећају оних белих кеса које су се код нас појавиле, биле су чврсте и могле су да се користе више пута (чак су их домаћице и прале и сушиле на жици). Последњу деценију, квалитет се битно изменио и у широку употребу улазе пластике за једнократну употребу које и представљају главну несрећу у овој причи. Испитивања су показала да има много отровних састојака у тој пластици, и који могу да утичу на околину. Осим тога они дају пластици неке особине као дуготрајност и отпоторност на могуће нападаче. Отпадна пластика делује на два начина, један је механичко дејство и други је хемијско. У механичком смислу она утиче тако што се живо биће заглави у ту пластику, или је прогута, а у случају нано пластике, утиче како на дисајни а тако и на пробавни систем. Како оне могу бити јако фине, лако пролазе кроз међућелијски простор и таложе се међу ткивима што представља претњу по здравље. Не постоји ико заштићен па су међу угроженима и мале бебе а добар текст је ибјављен овде. 

Јунак наше приче је инсект чија ларва уништава пластику

У Србији постоје групе људи који се озбиљно баве питањем разградње пластике а да при том не нанесе штету околини. Један група ради дословно на биолошком оружју против пластике и она се састоји у одабирању микроорганизама из природе и испитавању како се понашају у односу на пластику. Они узорке узимају дословно на ђубриштима и у њиховим истраживањима има озбиљних помака. Други начин, а који је случајно откривен је кориштење брашненог црва, који је у ствари ларва инсекта пдо називом Tenebrio molitor. Има их по силосима са житом, препуни су протеина и ко зна колико смо их појели у хлебу током живота. Добра ствар код њих је то да у свом пробавном систему имају ензиме који разграђују пластику. Занимљиво је да потпуно разграђују пластику, без икакве штете по себе и околину а то је утврђено испитивањем под микроскопом. Постоји наравно и индустријски приступ, где се пластика прерађује и ради од ње сировина за нову пластику.

Добра ствар што постоји свест о томе и што постоји одлична међународна сарадња по питању очивања природе и решавање питања загађења микропластиком. Једна од решења је и отварање фарми са брашненим црвима који ће осим разградње пластике, бити кориштене и за животињску исхрану. Остало је на нама, да не правимо лом, не бацамо је више, што више користимо друге материјале а не пластику.