У последње време ми се јавило више особа, рускојезични и питају зашто ништа не пишем на њиховим заједницама. Кажем им, да су ме испозивали на толико заједница да више вишта не стигнем ни да видим од објава а поготово не да ишта објавим. Чак и ако објавим нешто обично, реда “добро јутро”, просто ме затрпају одговори да много времена изгубим док их прегледам. Ако пак на једном објавим а на другом не, онда се могу наљутити, мислећи да неког намерно одбацујем. И тако решим да више нигде ништа не објављујем. Јер ја ту масу објава не могу ни да испратим а не верујем да и други могу. Ако је много поједи без леба…
Ма није много, нек поједе без леба
Не пишем ја ништа посебно ал опет то западне људима за око. Оно што не разумем је зар им није довољно да неко негде живо учествује, већ мора да га развуку свугде. И добију шта? Угуше особу. Изгубе је. Негде педесетих година прошлог века, књига “1984” од Орвела је изазвала читав низ расправа о неком будућем друштву па иако је почетни став био да ће гушење података бити оно што ће погодити друштво, ипак је преовладао став да ће много, боље речено ненормално много доступних података бити најгори могући сценарио. Човек ће бити просто изгубљен у мноштву података. И то се управо дешава.
Ја имам свој форум од 2005. године, авијација је у питању и када сам га основао, мој основни став је да неко ко покреће тако нешто, мора да има неке референце. То што постоје већ скрипте да се форум покрене је једна ствар али јел то значи да и треба то да урадиш? Тада сам се повео тиме да како сам објавио чланке у итекако меродавним часописима из Јапана, САД и Француске, да сам меродаван да имам форум, јер имам неки темељ да стојим пред свим тим људима који ће се ту учланити. Наравно, форум је почео изузетно силно да би онда постојано био саботиран од другог форума из Србије, кога су водили обични мамлази, који су умислили да се свет врти око њих. Као по обичају, недостатак једних могућности, им даје невероватне друге, у овом случају подривање.
Али суштина је баш то, умишљеност. То је доживело своју ренесенсу у време ковида и на друштвеним мрежама, типа Фејсбук. Ја сам то време дочекао крајње смирено и опуштено. Годинама уназад сам објављивао текстове на тему развоја како биолошког а тако и психотронског оружја и уз то разматрао и одговарајућу заштиту. Наравно да други нису, али су ме и поред моје већ постојеће групе, коју су хладно гледали, да им не падне круна са главе ако ишта напишу, позивали да одем у њихове групе којима намеравају да спасу свет. Разлог отварања група им је прост- нису имали никакав знања и стварних могућности да ишта ураде, а то је по правилима савршена основа да они буду вође, макар групе. Наравно нисам могао да испратим све те групе, па сам мало по мало све их напустио. Што су више неуспешнији и неисказанији, више хоће да им се успешнији покоравају, један вид је да их увлаче у своје бескорисне заједнице. Некад у старој Грчкој, знали су где који беседник говори, у које време и људи су одлазили тамо да га чују, нису га развлачили да буде на гомилу разних места истовремено.
И ништа ново ни данас а ја још увек размишљам шта је у главама тих људи? Ако је неко из било ког разлога занимљив, зашто га једноставно не прате ту где објављује већ мора да буде члан неке групе, која се занима оним што та особа зна али немају никаква знања. И то гушење може да има много лош учинак. Шта је са друге стране занимљиво, иако без икаквог утемељења, такве групе су невероватно живе, много учесника и много објава… све додуше без икакве користи. Групе које имају ишта вредно, једва да имају чланове. Једна група техномистичара је у пику имала чак 64 члана. Људи који имају итекаква знања и искуства а битна за много тога, рецимо људско здравље. Многе друге сличне замисли (нпр здравље) имају на хиљаде а врло мали учинак.
Сећам се једне сцене из стрипа Алан Форд када је број 1 рекао “што мање знају, то више лају”. Данас је време владавине глупих. Њима мора да се покоравају, њима да полажу рачуне, они да одобравају јер нешто ваљано или не. И свугде је тако. Чујем да у школама учитељи највише времена губе на глупу и по правилу и недоказану децу. Док у исто време она паметна и надарена трпе и једва да буду примећена. Наставак је познат, ови надарени ће збрисати у иностранство а ови глупи ће основани безброј заједница где ће звати паметне да се укључе.
Јел то та диктатура пролетеријата? Терор глупих?