Данас у потрази за чистим изворима енергије, ради очувања природе, људи раде на разним техничким решењима. У једно од њих је и електрични аутомобил и он се сматра превозним средством будућности. Али ако се мало загребе у прошлост, јасно се види да је то у ствари превозно средство из прошлости и да је некад било прилично заступљено. Тако да је технологија електро аутомобила из 19. века, била неупоредиво чистија него ова данас.
Роџер Волес у свом електичном аутомобилу, 1899. Али више приличи назвати их чезама.
Почеци аутомобилизма су непосредно везани како за успон индустрије а тако и за развој капитализма. То је довело до експлозије у развоју градова, много људи су ту дошли, живели и радили, па су често запуштене селендре преко ноћи постајали велики градови. Као што то бива, све те људе је требало нахранити, одвести на посао тако да је то итекако утицало на развој саобраћаја. А главни погон тадашњих запрежних кола у градовима били су коњи. И убрзо су градови постали затрпаним изметом коња и њихових лешева. Јавиле су се одговарајуће службе које су скупљале измет, односиле и продавале али ни то није успело да смањи затрпаност коњским изметом. Јер имајте у виду да су често коњи ту и живели па су нпр. у неким градовима САД забрањивали да коњи могу да буду везани на улици, морали су да имају своју коњушницу. Коњ је дневно избацивао 15 килограма измета а који су опет привлачили муве, које су потом били савршени преносиоци зараза.
Ово је Њу Јорк, 19. век и на улици се виде товари коњске балеге. Ништа боље није било ни у другим градовима на западу
Према писању економисте Роберта Гордона, 1870. године свака породица у САД је била зависна од коња. Они су били ударна снага и тада их је било око 8.7 милиона у САД. С једне стране њих је требало хранити а са друге стране, бесплатног извора хране за њих је било свугде около. И били су одлична радна сила. Са коњима је расла и употреба- возили су таксије, трамваје а одмах су букнули занати као ковачи, седлари, ковачи, ветеринари, коњушари, продавци хране за коње и много друго. Колико је економија САД зависила од коња, показао је коњски грип који је избио 1872. године када је због тога градски живот скоро замро. Нису радили трамваји, није било снабдевање продавница и кафана. У Њу Јорку је само 1880. године умрло 15000 коња. А 1894. године је проглашена велика криза коњског измета и лопате су биле на великој потражњи. И у свим таквим дешавањима, возило на електрични погон се показало као савршено решење.
Реклама за Бејли Електир возила
Развој електро аутомобила креће већ од 1832. године, када је Роберт Андерсон из Шкотске, изумео електрична колица. На развоју истих је радио све до 1839. године. Прави електрични аутомобил настаје ипак 1828. године када је мађарски изумитељ Јанош Иштван Једлик урадио мање електрично возило са електромотором сопствене израде. Убрзо иза, 1835. године, професор Стратинг из Гронингена у Холандији такође ради један мањи електрични аутомобил а у градњи му је помагао његов помоћник Кристофер Бекер. Исте године, Томас Девенпорт, ковач из Брендона ради мали електрични аутомобил. Он је такође у САД урадио први електрични мотор на једносмерној струји. Опет Томас Девенпорт и Роберт Дејвисон у 1842. праве аутомобиле са пуњивим батеријама, као што су ове данас. Први акумулатор ради Гастон Плате из Француске 1865. године а нешто касније, његов земљак Камил Фурје је 1881. године урадио исте само са већом снагом. Тако да крајем 19. века Британија и Француска дају снажну подршку развоју електро аутомобила. Први тркачки аутомобил 1899. године праве у Белгији, имао је назив “La Jamais Contente” и јурио је невероватних 109 км/час.
Стандард Електрик из 1913. године
Ред би било да се помене да су 1886. године Карл Бенц и Готлиб Дајмлер урадили прва кола са мотором са унутрашњим сагоревањем. Али то је било још увек далеко до практичне примене, требало је доста снаге и времена да се мотор покрене, мотор је био веома бучан и одавао је непријатне мирисе и гасове. По данашњим мерилима то је био жешћи загађивач околине.
Жена пуни свој Columbia Mark 68 Victoria, 1912. година. То возило се производило од 1906. године, Pope Manufacturing.
Ни тамо преко океана нису седели лењи па је 1891. урађено прво путничко возило са шест путничких места а иза тог дела стајали су Л. Рејкер и В. Морисон и њихов дизајн је практично прво возило које изгледом личи на данашња возила. Пре тога су све имале облик кочија. Пре тога је урађен електрични троточкаш, 1895. године, имао је назив “А”. “Electric Carriage and Wagon Company” из Филаделфије 1897. године избацују први серијски електро аутомобил. Занимљив назив произвођача- електро чезе! И већ 1900. године, у САД има више произвођача електричних возила. Фирма “Chicago Woods Motor Vehicle Chicago” избацује 1902. године модел Phaeton који је ишао брзином од 22.5 км/час, могао је да пређе 30 километара и коштао тада 2000 долара. Прва хибридна кола, где је комбинован електро погон и погон сус мотора је урадио Вудс 1916. године. Тада као сада, електровозила су имала неке своје предности, тиха, без вибрација, разних неугодних мириса и нису били запаљиви и експлозивни као аутомобили данас. Тада су постојали и аутомобили на парни погон, па и нешто бензинских али је електро аутомобил био једноставнији и поузданији за употребу.
Студебејкер је добро познато име америчких кола и овде је реклама за њихова кола на струју.
Кола на струју су од 1890. па до 1910. користили углавном оловне акумулаторе са киселином у себи. Било је и јаких модела као нпр. код “Fritchle Electric” који су имали капацитет од 20 до 40 Вт·ч/кг и у то време су електро и бензински аутомообили имали сличан радни дијапазон. Шведски проналазач Ернст Јонгнер је изумео никл гвоздену батерију 1899. године а она је имала мању тежину и већу снагу него ови оловни и тај тип батерије почиње да корсити Томас Едисон у својим аутомобилима од 1907. године. Та батерија није била без недостатака, била је много скупља а приликом пуњења је испуштала водоник што је могло бити јако опасно.
Околина Берлина, 1882. година, мушкарци се возе у Сименс Халскеовом електричном возилу. Како возило има кабл повезан на електрични вод на бандерама, то може да буде и почетак тролејбуса.
Просечно се тада у САД електро аутомобил могао набавити за хољаду долара али су неки раскошније опремљени коштали и по три хиљаде. Пик производње је био 1912. године а онда миц по миц почињу да се повлаче са сцене. Разлога има више, као пример, у САД су почетком 20. века почели да граде добру мрежу путева којим су повезивали градове, цена бензина је јако пала па су бензиска возила постала исплативија, поготово на дуге путеве. Како је САД била богата нафтом, то је и њена доступност и цена била боља.
Попуњавање возила струјом, 1900., САД
Друге неприлике које су кочиле ширу примену електо аутомобила је била врло слаба електрификација САД почетком 20. века, тако да је недостајала инфраструктура неопходна за примену. Ту спадају електро станице за пуњење, добри путеви, јефтиније батерије. Електро аутомобили су били тежи због батерија тако да су били ограничени у дужини вожње али и путевима, њих није било могуће возити по сеоским и лошим путевима. Тако да се сматрао тада добрим возилом за жене и сам Хенри Форд је својој жени купио електро аутомобил Detroit Electric а није јој дао кола сопствене производње. А онда 1901. године у Тексасу откривају велико налазиште нафте, место Спиндлтоп. Ту је избила нафтна фонтана где је за девет дана истекло сто хиљада барела нафте. Ту се оснивају Gulf Oil и Texaco и креће нефтни бум у САД. Дотле је од производа нафте кориштен само петролеј за лампе. Прва бензинска пумпа се отвара 1907. године, а дотле су гориво за кола куповани у продавницама опште потрошње и апотекама, ту су биле цистерне из којих би сипали бензин. “Standard Oil Trust” у власништву Џона Рокфелера је 1911. године већ надзирао највећи део производње, прераде и продаје нафте и њених производа у САД. Бензин постаје омиљен код купаца и 1919. године је продато три милијарде галона док је већ 19129. године то износило петнаест милијарди галона.
Берлин, 1907., електрично возило за чишћење улица.
Али пре него је бензин ушао у ширу употребу, једно друго течно гориво је кориштено а то је етанол. Заслугу за употребу етанола је имао Хенри Форд, који је иначе био фармер и изумитељ. Тако је он 1896. године урадио Quadricycle а радио је на етанол. Његова замисао је била да ако би кола била на етанол, да би фармери могли додатно да зараде производњом етанола и сам је говорио да у сваком комадићи материјала који може да ферментира, има етанол. Тада је тврдио да годишњи принос кромпира може да пружи горива за сто година употребе. Геолошка служба САД је 1909. године саопштила да етанол има много предности над бензином, не испушта загушујући дим, и да је екологичнији мада је мање енергетски вредан у односу на бензин. До проналаска нафте у Тексасу, цена галона етанола је била 14 центи а бензин 22 цента за галон. Осим тога од 1861. године били су високи порези на алкохол, уведених у време грађанског рата. Тај порез је добро смањен 1906. године и цене су пале, али због тексашке нафте, сада је бензин био јефтинији.
Смртни ударац електро аутомобилима се десио 1912. године када је Чарлс Кетеринг изумео електро стартер тако да више није требало дуго окретати ручни покретач док се возило не покрене. Хенри Форд покреће масовну производњу возила на банзин са ценом од 500 до 1000 долара. Рецимо те 1912. године је једна електрични аутомобил за дуге стазе коштао 1750 долара док је бензинско возило истих особина коштало 650 долара. Те исте 1912. године је на путевима у САД било чак 30.000 возила на струју. И тако 1935. године, електро аутомобили ишчезавају са сцене. Последњи примерак је био Detroir Electric Model 98FD који се производио између 1929. и 1935. године. Нафтне кризе у време хладног рата опет буде замисао кола на електро погон ал то је већ друго.
Pierce-Arrow који је Никола Тесла прерадио у електрични аутомобил
И за крај, наш Никола Тесла. Познато је његово приказивање могућности електричних кола али уз неки други извор енергије. Средином тридесетих година, он је пред сведоцима у возило Pierce-Arrow на возачеву таблу, убацио једну плочу и затим су се возили. Возило је постизало тада невероватних 160 км/час, није имало акумулаторе већ је користило енергију свугде око нас (или можда је примало енергју из неког тајног извора). То возило је и по садашњим сазнањима далеко испред времена а Тесла је тајну тог возила однео са собом.