До данашњег дана није разјашњено одакле су се пре три хиљада година на Тенерифе појавили Гуанчи. Високи растом, плавооки, светле коже и са риђом косом. Ископавања нису дала никакве податке да су се бавили морепловством, нису имали ни неко примитисвно бродарство. Али су били одлични пливачи и стално су пливали са острва на острво. Били су одличне физичке грађе, по брзини су се могли поредити са коњимаа жене су им биле неустрашиве и могле су да се боре са војницима. По локалним легендама, тај народ је рођен из вулкана Тејде, највиша тачка Канарских острва и сам назив Гуначи значи деца вулкана. Тај народ је у потпуности уништен од стране Шпанаца.
Гуначи су користили геометријске симболе, градили пирамиде и балзамовали тела. Живели су и у пећинама где су зими и лети имали заштиту како од летњих врућина а тако и од зиме. Има предање да је то народ који је преживео након нестанка Атлантиде. Истраживања казују да им је раст био од 175 до 188 цм, светла кожа, плаве очи, стално су били на отвореном. Остало је да су били веома храбри, оштроумни, дружељубиви, да су волели да певају, играју и разоноде се. Волели су своју земљу.
Оруђа су им била од дрвета и камена, нису знали за гвожђе. Били су земљорадници и узгајали су разне биљне културе. Нису међусобно ратовали али ако је долазило до спорова, градили су на месту спора камени зид. Данас је остала из њих пирамида Гуимар, урађена од камена. Ишли су голи или са нешто кожа животиња. Имали су сталеже па су ту били видовњаци, војска и земљорадници. Представници разних слојева се нису могли међусобно узимати у брак. Сматрало се да девојка за брак не сме бити мање од 100 кг па су младе девојке слали у посебна места да добију на тежини. Бирали су свог вођу кога су звали менсеј. Наслеђе власти није ишло на децу већ на брата а ако га није било, власт је предавана најстаријем сину.
А онда долазе Шпанци и 1402. године заузимају Канарска острва али их је дочекао жесток отпор на Тенерифима. Вођа Гуначна, Бекомо, предводећи житеље Таора, Такоронте, Тегуесте, Дауте и Икода су водили храбре битке против Шпанаца. Већ у првој бици код Асентехо, 31. маја 1494., скоро наги Гуанчи су жестоко потукли оклопљене Шпанце. После тога су оболели од богиња и сукобили се са припремљенијом шпанском војском и Тенерифе пада коначно 1496. године. Многи припадници народа Гуанчи су побегли у планине или пали у ропство. Касније је дошло до мешања Шпанаца са њима и временом су се истопили. Мада се данас по цртама лица могу препознати њихови корени али ејдва да има чистих потомака Гуанча.
Такође је језик Гуанча скоро ишчезао, једино се некако одржао у месту Ла Гомера. Основни језик канарских острва је шпански али са утицајем локалног језика. Некако су се највише задржали у називима острва. Та имена острва потичу од девет детета краља Тинерфе (вероатно од тога је и Тенерифе), а то су Таоро, Гјојмар, Абона, Анага, Тегуесте, Такоронте, Икод, Даут, Адехе.