Некада хлеб није био како га праве сада. Наши стари су сами обрађивали земљу, сами спремали своје зрно и то се све изгубило током 20. века а у 21. скоро нема. И од тог рода пекли свој хлеб, у пећи на дрва. Хлеб је сматран храном али и леком. Ја сам слушајући старе али и читајући, понекад запазио да кад би неко кретао на пут, понео би само хлеб и није ми било јасно како је само хлеб довољан.

Хлеб има разних облика и житарица од којег се прави

Ралицама су обрађивали земљу и она није рушила плодотворни слој нит структуру земље. Тако је земља била отпорнија на ерозију. Тако је било могуће радити земљу без данашњих вештачких ђубрива. Класје жита је скупљало снагу из земље. Онда су их скупљали и чували то здраво зрно. Тврди се да је могло дуго да се чува. Није му била потребна данашња хемија и конзерванси. И наше бабе су узимале колико им треба и млели га на старим добрим жрвњевима.

Детињство сам упамтио по хистерији моје мајке кад купим црни хлеб а мене је у ствари сам осећај вукао ка њему

Мекиње су биле саставни део хлеба. То је онај спољни омотач зрна, алеуронски слој, ендосперм- витални и биоактивни слој, препун витамина и минерала. Кога данас нема у белом хлебу у продавницама. Како су заборављене мекиње, тако је и скоро па заборављен хлеб са пуним зрном. Њега сам додуше први пут јео у Немачкој пре једно четири деценије и одушевио се. Хлеб некад је био на закваскама. Просто се радио из брашна и воде, ту се користио раж, јечам, пшеница. могао је да се дода и хмељ, суво грожђе, мед, да му побољша врење.

Хлеб кружног облика је део нашег наслеђа, тако се правио хиљадама година

Такав хлеб би обогатио тело витаминима, ферментима, биостимулаторима, кисеоником. Захваљујући томе, човек је бивао силнији, радно способнији, отпоран на разне прехладе и вирусна обољења. А данас хлеб праве са квасцем. Дејствујући на ћелијском нивоу, квасац утиче на стварање канцерогених ћелија у телу. Такође утиче на здраве ћелије, утичући на њихову деобу и стварање здравих ћелија. Није случајно да је на другом Светском конгресу фитотерапеута у Прагу, професор Ларберт упозоравајући говорио о погубном дејству на здравље белог хлеба спремљеног на квасцу.

И наравно- најукуснији је онај испечен у зиданој пећи и на дрва

Хлеб природно спремљен не плесни!! Он се просто суши и на крају добијемо природни двопек или ако га самељемо, презле. На закваски урађен, хлеб има природну заштитну форму од патогених облика. Ако хлеб плесни, то је за бацање. Хлеб треба чувати у дрвеној или плетеној кутији, умотан у чисту крпу. Треба да има доступ ваздуху. Ако сте испекли много хлеба, онда се одлично чува у замрзивачу.

❄️ У молитви “Оче наш” важно место има хлеб!! А ево и зашто…