Има на интернету већи шљам од “језичких полицајаца”- “графички полицајци”!! Има их одавно, и са Фејбука сам запамтио реч- фејк. Лажно. Ставиш фотографију, која је оригинална и одмах скаче “полицајац” и дрекне фејк. Питаш га како знаш да је фејк, одговара- очигледно!! Шта је очигледно! Шта!?!
Узмимо пример филм “Парк из доба Јуре” или “Ратове звезда”. То је тако добро урађено да нема шансе да ико примети да је то лажни приказ. Наравно, ми знамо да је филм али степен верности је такав да се не може никако утврдити обичним погледом ако већ не знамо шта је. Али самоуверени полицајци знају, они све препознају, имају надчовечанске моћи које само они имају.
Одавно је познато да из неких разлога, људи воле да раде или илустрације или фото измене, ради постизања неких циљева. Углавном разонода или опуштање, мада има и научних намена. Кориштено је наравно и за политичко пропагандне сврхе али то је већ тема за себе. Развојом рачунара, то већ добија посебну силу, почев од програма за обраду фотографија као што је Адобе Фотошоп па до разних видео програма. Деведесетих је Силикон Графикс био ненадмашан у стварању видеа. Не треба заборавити наравно ни програме типа Студио Макс и сви су они давали изузетно верне приказе. Али онда долази почетком 20. века до преврата, први пут се у стварном времену мењао видео. Био је то снимак клизачице која клиза а иза ње нема трага на леду, програм га је тренутно обрисао. Друга слика овде је оно што сам написао 2020. године и ту је видео где глумац говори текст а програм тренутно ствара потпуно стваран лик председника РФ и потпуно веран говор. То је тако добро урађено да нико не може то да препозна.
Ставка коју глупи људи не знају- то је да фотографију одређује потпис!! То је онај текст који иде уз њу. Глупи људи то не разумеју и глуме тобожње заштитнике неке космичке правде, народа и усеру све својим коментарима. Никад нисам видео да су ишта објавили или да објављују ишта занимљиво или корисно. Али зато вребају туђе објаве. Трећа слика објашњава све на тему потписа. Та слика кружи мрежама и приказује се као уређај који позива и приказује духа покојника и породица може да прича са њим. И људи верују у то, јер је то потпис фотографије. Али не и изворни потпис, јер да су проверили 19. век, време кад је настала, нашли би да су то вешти радови фотографа, и то је тада било познато. Дакле ако испод фотографије шуме у пожару напишете “удар грома је запалио шуму”, људи ће мислити то. Ако испод исте фотографије напишете “шума погођена енергетским снопом из сателита”, људи ће поверовати у то. То се просто ради- ви сте шумар, на црно сте продали неколико хектара шуме а затим подметнули пожар да уништите доказе а онда неком новинару платили пиво пред продавницу да објави како су шуму уништили ванземаљци.
Намена илустрације и дигиталног рада је битна. Ако радите стварну личност, ту сте већ у судару са законом. Јер се може злоупотреби. Ако радите залазак сунца, таквих ствари је било и пре “дип фејк” тако да ту није страшно. Ако ту слику ставите на зид и кажете “лаку ноћ”, ништа битно. Пре пар недеља је био један случај у јужној Кореји, неколико људи је лишено слободе због злоупотреба. Узимали су фотографије младих девојака, њихово лице су посебним програмом налепили на лица порно глумица и тако прерађено стављали на мреже. Многе девојке су доживеле тешке стресове због тога и полиција јужне Кореје је срећом брзо реаговала и разрешила целу ствар. Зато ја годинама галамим да се на друштвене мреже не стављају ни своје фотографије нити запис свог гласа, може бити опасно.
И на крају четврта слика- Кина ће убудуће све судске одлуке доносити помоћу вештачке интелигенције. Ееее тога треба се плашите а не дал је неки видео или фотка вештачка. Наравно, ови “графички” борци за ваша права немају решење за то. Још гора ће ситуација бити ако се овој “интелигенцији”, која је део тог система за графику, дају дозволу у САД да могу да одређују могућност управљања балистичким ракетама са нуклеарним бојевим главама, а та се могућност озбиљно разматра. “Графички полицајци” су вероватно ти који верују свему на вестима и мисле да су сви глупи као они. И то су најбољи савезници владара из сенке јер ће сваки доказ против разбојника над нама, називати “фејком”. Типични су питомци политичке школе у Кумровцу који у свему траже непријатеље народа. Онај тип људи који не схвате виц (док остали схвате) и упропасте целу атмосферу серијом наизглед озбиљних питања на тему вица.
Као што сте некад имали илустрације рађене руком, додатно осликане старе фотографије, затим радове у Фотошопу и Студио Максу, Маји и другим дигиталним програмима, тако сада имамо “дип фејк” технологију која ускаче у игру са истом наменом. Која може да има забавну, научну или неку другу намену. Прва опасност је изнад свега у томе је да ће многи врсни мајстори дигиталне монтаже да остану без посла. Најмања је опасност да ће да створи неку другу опасност. Претпрошле године је нпр. изашао снимак телефонског разговора Пригожина, команданта руске групе “Вагнер” и он је већ сутрадан демантовао, “дип фејк” технологиа. Није то био први пут да се званично демантује нека вест. Овог пролећа ја видим снимак на Руској мрежи, нека катастрофална олуја у Ст. Петерсбургу. Изгледа итекако стварно, нема детаља који указује да није веродостојан. Наравно, питам другарицу чија породица живи тамо, она каже да се ништа не дешава. Има и смешних обрта- недавно је једна домаћица из САД на занимљив начин решила то што јој деца не склањају играчке и не држе собу уредном. Урадила је снимке собе а затим је неким програмом урадила ТВ вест, где су приказали собу али и извештача на терену и где је речено како ће посебне службе да дођу и покупе све играчке и друге ствари из собе. Мајка пустила вести, деца седе уз њу и у неверици гледају шта јављају на вестима… муњевито сво троје деце скачу и за пар минута соба сређена као за изложбу.
Дакле- не реагујте на прву лопту. Као што не треба тако реаговати ни кад видите нешто на вестима или прочитате у новинама. Користите благодети интернета и познаника ако их имате около па се распитајте пре него донесете мишљење или суд. И да знате- треба врхунска и врло скупа полицијска опрема да утврди да ли је неки дигитални материјал стваран или је на њему рађена преправка. Такође да утврди јел је цео рад урађена од стране вештачке интелигенције или не.