Ириј, Сварга или Вириј, је назив за Рај код наших древних предака. Ту су одлазиле све душе, како оних сахрањених у земљу, тако и оне спаљене на ломачи. По предању њих су преузимале и носиле пољске шеве и некад је слављен 9. март, дан доласка пољских шева. У нашим предањима то није означавало неко митско место већ стварно место, на географској локацији. Има више верзија код древних Словена где то може бити, па се ту помињу Елбрус, Урал, Бајкал, али може бити и Лиснаја Гора, Ртањ, Јастребац. Тим именом се исто и назива епицентар свемирске катастрофе.

Уметници су својом предивном маштом дали разне приказе овог рајског места, ово је једно од њих

У нашој митологији, ту се налази дрво света и због тога се назива и Иријска башта. На врху тог дрвета живе птице или душе умрлих. Ириј чува кључеве од изворских вода. Светим дрветом Ирија се сматра храст, бреза али и јабука/јаблан. На почетку времена, Ириј је отваран кључевима које је чувао гавран. Гавраново гласно грактање је узнемиравало душе умрлих на врху дрвета. Бог нареди гаврану да кључеве преда ласти. Гавран је послушао али је један кључ задржао за себе. Ласта је стално корила гаврана како је обманула Бога јер није дао све кључеве и гавран је љут кљунуо и откинуо неколико пера из ластиног репа. Од тих времена ластин реп је рачваст. Сазнавши за гавранов безобразлук, Бог га прокле да се храни само лешевима. Али гавран све једно није дао ласти кључ, њиме отвара двери Ирија да би ту дошли сви гаврани ради живе и мртве воде.

Ириј је такође и место де пирују наши словенски Богови. Кроз Ириј тече млечна река, коју због белине њених вода зову и Беловода. Ту су сачуване све приче и тајне космичких катастрофа. Ириј је направљен од самог Сварога и у тој бешти је било јединственог растиња каквог није било нигде другде. Ту су биле душе умрлих али и предивно цвеће и птице које су предивно певале. Вероватно су и вама као и мени причали како су вас донеле роде. То је једна од легенди о Ирију, по којој роде одатле односе бебе, надахнутим душама тих који су живели на Земљи. Постојао је и посебан назив за прве птице које се појаве у току године, иријске птице. У тим временима није постојала реч рај или пакао.

Може да се претпостави да је ово поглед са Ирија

Мазурински летописи говоре о руским кнежевима Словену и Русу, који су владали северним земљама, по целом приморју, све до улаза у Беловоду, вода која је била бела као млеко. Тако су некад и називане северне ледничке воде, беле воде. За једно место се исто сматра да је место Ирија, то је подручје где је река Ирелах, у Јакутији. Занимиљво је колико у легенди о ирију има и подударности у библијским легендама. Пример је стара реч “вира”, што значи налог за крв и то је био новац који се плаћао породици за њиховог недужно убијеног рођака. Та реч и пракса долази као синоним изразу “акелдама”, из библије, што значи поље крви, а то је било тридесет сребрњака (то је цена Исусове крви). Човек који је скупљао тај новац код Словена се звао “вир”.

Ириј није био видљив оку обичног човека а њега су бранили грифони и џидови (џинови). А плодови унутра су били укусни и привлачни, сматралос е да ко их окуси да ће постати вечно млад и да ће добити власт над целим свемиром. Али под условом да прође поред Ладона, змаја који је бранио то дрво.

У рајској башти Ирија

Занимљив је и настанак дрвета света. Прича креће од древних ратова где су наши древни Богови победили силе таме, и кренули су у Алатирске планине, да се поклоне Роду оцу и да оперу ране мртвом водом. од те воде би се ране брзо зацелиле. А кад би се после умили живом водом постали би лепши него што су били. Ту где је капала крв из рана Богова, појавило се мало растиње, које је убрзо винуло гране ка небу и постало дрво света. Корени су ушли дубоко у мајку земљу а дрво постаде дрво стварања, Мироздание. На источним гранама је Алконост сунчани свио гнездо. На западним странама је рајска птица Сирин свила гнездо. А прелепа птица Гамаон је свила гнездо на врху дрвета. У корењу дрвета се склупчао црни змај света. А на самом дрвету је седо Сварог и Лада. На дрвету су никле палате, прекрасно извезене Злата Мајом. И многи се други Богови родише ту.

Ово је само део огромне легенде о Ирију, и вероватно су тим причама успављивали наше древне претке док су били мали. Код нас су сачувани само неповезани делови предања, код наше северне браће је много више очувано предање.